Ki­kin­da – Aka­dem­sko dru­štvo za ne­go­va­nje mu­zi­ke „Gu­sle”, osno­va­no dav­ne 1876. go­di­ne, obe­le­ži­lo je za­vid­nu tra­di­ci­ju, vek i po tra­ja­nja. „Gu­sle” su bi­le i osta­le sve­do­čan­stvo lju­ba­vi pre­ma tra­di­ci­ji ko­ja se u Ki­kin­di pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no. Ju­bi­lej „Pr­vih 150 go­di­na” kru­ni­san je ve­li­čan­stve­nim ga­la kon­cer­tom, sim­bo­lič­no odr­ža­nim na Sre­te­nje, pod­se­ća­ju­ći nas da su „Gu­sle” istin­ski te­melj oču­va­nja i ne­go­va­nja tra­di­ci­je, kul­tu­re i obi­ča­ja.

Oku­pi­li su se ovom pri­li­kom biv­ši i sa­da­šnji čla­no­vi ko­ji su za­jed­no za­i­gra­li na ve­li­koj sce­ni Sport­sko-kul­tur­nog cen­tra „Je­ze­ro”.

– Mno­go mi je dra­go što smo se sku­pi­li po­no­vo i što i da­lje funk­ci­o­ni­še­mo kao tim isto kao i dok smo bi­li ak­tiv­ni. Ja sam igra­la de­set, a sad ne igram već 20 go­di­na – i bi­lo je baš za­bav­no da se pod­se­ti­mo na da­ne ka­da smo sa ve­li­kim ža­rom hr­li­li na pro­be u „Gu­sle”. I sa­mo igra­nje, ali i eki­pa, vra­ti­li su me u pro­šlost, de­lu­je kao da se ni­kad ni­smo ra­sta­ja­li. Isti­na je da smo mi jed­na ve­li­ka fa­mi­li­ja – ka­že za „Po­li­ti­ku” Bra­ni­sla­va Za­rić.

Naj­ve­ći po­nos dru­štva je pre­ko 400 ak­tiv­nih čla­no­va u 14 sek­ci­ja – od ma­li­ša­na ko­ji tek pra­ve pr­ve ko­ra­ke do ve­te­ra­na ko­ji su de­ce­ni­ja­ma stu­bo­vi an­sam­bla. Svi oni uče­stvo­va­li su u ga­la kon­cer­tu.

– Mi smo jed­no od naj­sta­ri­jih mu­zič­kih dru­šta­va u Sr­bi­ji ko­je sla­vi ta­ko ve­li­ki ju­bi­lej. Pri­pre­me fol­klor­nih an­sam­ba­la po­če­le su kra­jem ok­to­bra, a za to vre­me bi­lo je mno­go po­zi­tiv­ne ener­gi­je, ko­ja je po­seb­no sa­da iz­ra­že­na. Ni­je­dan uče­snik, pe­vač, mu­zi­čar ni­je pla­ćen sa stra­ne. To je ono što je bo­gat­stvo „Gu­sa­la” i Ki­kin­de. U pro­gra­mu su za­stu­plje­ni seg­men­ti ra­znih ko­re­o­gra­fi­ja svih umet­nič­kih ru­ko­vo­di­la­ca ko­ji su ra­di­li od osni­va­nja Fol­klor­ne sek­ci­je 1946. go­di­ne do da­nas. Svi­ma nji­ma oda­je­mo po­čast i pri­zna­nje za rad u „Gu­sla­ma” u ko­ji­ma su sta­sa­va­le ge­ne­ra­ci­je fol­klo­ra­ša. Tvr­dim da lep­šeg me­sta za od­ra­sta­nje ne­ma. Po­red mo­to­ri­ke ko­ja se raz­vi­ja kod de­te­ta, ne­gu­je se so­ci­ja­li­za­ci­ja, sve se ra­di za­rad gru­pe. Mi smo kao mu­ske­ta­ri – svi za jed­nog, je­dan za sve. Uvek ka­že­mo: „Gru­pa je to­li­ko do­bra, ko­li­ko je naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u njoj do­bra” – na­vo­di glav­ni umet­nič­ki ru­ko­vo­di­lac ADZNM „Gu­sle” Igor Po­pov.

Ono što ovaj fol­klor­ni an­sambl iz­dva­ja je­ste nje­gov kon­ti­nu­i­tet, jer rad dru­štva ni­je pre­ki­dan čak ni to­kom rat­nih vi­ho­ra, ka­da se ču­vao pla­men srp­ske kul­tu­re i ba­nat­skog iden­ti­te­ta pod istim ime­nom. I ta­ko već 15 de­ce­ni­ja. Spo­sob­nost „Gu­sa­la” da tra­di­ci­ju ne po­sma­tra kao eks­po­nat u mu­ze­ju, već kao ži­vu sna­gu po­tvr­đu­ju broj­ne ge­ne­ra­ci­je. Kroz nji­ho­ve sa­le go­di­šnje pro­đe sto­ti­ne mla­dih lju­di ko­ji uče da po­štu­ju svo­je ko­re­ne. Sa pre­sti­žnom afir­ma­ci­jom, po­put od­li­ko­va­nja „Fe­renc Fe­her”, naj­vi­šeg po­kra­jin­skog pri­zna­nja u obla­sti kul­tu­re, dru­štvo ula­zi u no­vu epo­hu kao ču­var ba­nat­ske du­še i am­ba­sa­dor srp­ske kul­tu­re.

– Ovim kon­cer­tom nam ni­je bio cilj da po­ka­zu­je­mo vi­so­ke umet­nič­ke do­me­te, već na­pro­tiv, da svi ak­tiv­ni čla­no­vi „Gu­sa­la” iza­đu na sce­nu i da se pred­sta­ve. Lju­di su na pr­vom me­stu i po tom prin­ci­pu smo funk­ci­o­ni­sa­li 150 go­di­na, a zbog to­ga smo i op­sta­li. Na sve­ča­no­sti je na­stu­pi­lo naj­pre pet deč­jih gru­pa, ško­la fol­klo­ra, ho­rić, hor, po­tom pri­prem­na igrač­ka gru­pa, iz­vo­đač­ki, igrač­ki an­sam­bli, ve­te­ra­ni, re­kre­a­tiv­na gru­pa, Ve­li­ki na­rod­ni or­ke­star, mla­di tam­bu­ra­ški or­ke­star. Pre­ko sce­ne je pro­šlo 500 iz­vo­đa­ča. Ima­ti to­li­ko ak­tiv­nih čla­no­va u ova­ko ma­lom gra­du ni­je za pot­ce­nji­va­nje – is­ti­če di­rek­tor ADZNM „Gu­sle” Zo­ran Pe­tro­vić.

„Gu­sle” na­sta­vlja­ju da is­pi­su­ju naj­lep­še stra­ni­ce na­še na­rod­ne umet­no­sti, do­ka­zu­ju­ći da se pe­sma i igra pre­no­se sr­cem, a ču­va­ju zna­njem.

Bo­gat umet­nič­ki rad

„Gu­sle” su mno­go vi­še od fol­klor­nog an­sam­bla. One su in­sti­tu­ci­ja ko­ja ob­u­hva­ta hor­sko pe­va­nje – tra­di­ci­ju du­gu 140 go­di­na, ko­ju su gra­di­li ve­li­ka­ni po­put Jo­si­fa Ma­rin­ko­vi­ća i Ro­ber­ta To­lin­ge­ra. Kroz na­uč­ni rad „Et­no­kam­pa” već 25 go­di­na ra­de se stu­dij­ska is­tra­ži­va­nja mu­zič­kog fol­klo­ra Ba­na­ta, po­seb­no u su­sed­noj Ru­mu­ni­ji, pod vođ­stvom emi­nent­nih pro­fe­so­ra i et­no­mu­zi­ko­lo­ga. Upo­re­do se od 2002. go­di­ne odr­ža­va i Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val or­ke­sta­ra – FE­NOK. Ova ma­ni­fe­sta­ci­ja, kroz mu­zič­ke ra­di­o­ni­ce, pre­zen­ta­ci­je i kon­cer­te, afir­mi­še mu­zič­ki tra­di­ci­o­nal­ni fol­klor, ka­ko Sr­bi­je, ta­ko i ze­ma­lja uče­sni­ca.

Ko­li­ko je ovaj fol­klor­ni an­sambl zna­ča­jan za oču­va­nje ba­šti­ne, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je za­hva­lju­ju­ći ini­ci­ja­ti­vi „Gu­sa­la”, „Ma­lo ko­lo” – tra­di­ci­o­nal­na igra iz se­ver­nog Ba­na­ta – uvr­šte­no u Na­ci­o­nal­ni re­gi­star ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog na­sle­đa Sr­bi­je. Oče­ku­je se da će u slav­no dru­štvo u sko­ri­je vre­me ući i „La­za­ri­ca”, obi­čaj pre­ska­ka­nja va­tre uoči La­za­re­ve su­bo­te.

I ma­li ma­tu­rant­ski ples, ka­da de­ca ki­kind­skih osnov­nih ško­la, dru­gog i če­tvr­tog raz­re­da ima­ju šan­su da na­u­če na­rod­ne igre, ta­ko što sa­rad­ni­ci an­sam­bla od­la­ze u ove obra­zov­ne usta­no­ve, va­žna je ak­tiv­nost „Gu­sa­la” ko­ja pri­bli­ža­va fol­klor mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma.