Kome smetaju ajkule u Beogradu

Rasprava o izgradnji akvarijuma u parku Ušće odavno je prevazišla pitanje urbanističkog rešenja i ušla u prostor ideološkog sukoba. Dok jedni u ovom projektu vide novu obrazovnu i turističku atrakciju, drugi ga predstavljaju kao simbol „betoniranja zelenih površina“ i, kako tvrde, narušavanja prirodnog ambijenta.

Pojedini mediji bliski blokaderskim inicijativama poslednjih dana pojačavaju narativ da „Beogradu ne trebaju ajkule“ jer je, kako navode, „kopneni grad na Dunavu“. Ta teza se plasira kao argument protiv izgradnje modernog akvarijuma, uz poruku da je reč o neprirodnoj i nametnutoj sadržini.

Međutim, postavlja se logično pitanje – da li deca Moskve žive na okeanu? Da li je London primorski grad? Da li se Madrid svakog jutra „budi uz šum talasa“? Da li Pariz ima prirodni izlaz na more? Naravno da nemaju. Pa ipak, u svim tim metropolama postoje akvarijumi svetskog ranga, obrazovni centri i naučne institucije koje omogućavaju deci da uživo vide morske ekosisteme, bez obzira na geografsku poziciju grada.

Upravo u tom kontekstu, kritika da „deca pored Dunava nemaju potrebu da gledaju ajkule“ deluje više kao ideološka poruka nego kao stručno utemeljen argument. Akvarijumi u savremenim gradovima nisu puka zabava, već obrazovne institucije koje približavaju biologiju, ekologiju i zaštitu prirode najmlađima.

Narativ koji se plasira u pojedinim medijima gradi sliku da je svaki novi sadržaj – pretnja, da je svaka investicija – beton, i da je svako proširenje kulturne i obrazovne ponude – „udar na zelene površine“. U takvom okviru, akvarijum se ne posmatra kao prostor učenja, već kao simbol navodne „uzurpacije“.

Istovremeno, zanemaruje se činjenica da je Beograd evropska prestonica koja teži da unapredi turističku i obrazovnu ponudu. Deca Srbije, baš kao i deca u Moskvi, Londonu, Madridu ili Parizu, imaju pravo na savremene naučne centre, interaktivne postavke i mogućnost da svet upoznaju iz prve ruke.

Postavlja se stoga pitanje – da li je spor zaista oko ekologije, ili oko simbolike? Da li je reč o stručnoj raspravi o urbanizmu, ili o široj političkoj matrici u kojoj se svaki projekat posmatra kroz prizmu otpora?

Javna debata o izgradnji akvarijuma u parku Ušće svakako je legitimna. Ali ako se u njoj unapred oduzima pravo deci Beograda da imaju ono što je uobičajeno u najvećim svetskim metropolama, onda se ta rasprava udaljava od argumenata i približava ideološkim pozicijama.

U krajnjoj liniji, pitanje nije da li je Beograd „kopneni grad“, već da li želi da ostane kulturna i obrazovna periferija – ili ravnopravan deo savremenog urbanog sveta.