Ki­ša i sneg ubla­ži­li posledice suše

Su­bo­ti­ca – Na­kon dve iz­ra­zi­to su­šne go­di­ne, ove zi­me po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte na se­ve­ru Bač­ke na­po­kon je do­bi­lo do­volj­no vla­ge. Sneg ko­ji je pa­dao po­čet­kom ja­nu­a­ra, te vi­še ki­šnih da­na u pr­va dva me­se­ca ove go­di­ne, us­pe­li su da za sa­da na­po­je žed­nu ze­mlju. Sta­nje na te­re­nu re­dov­no su pra­ti­li agro­no­mi Po­ljo­pri­vred­ne struč­ne slu­žbe u Su­bo­ti­ci.

„Od 8. ja­nu­a­ra do sre­di­ne fe­bru­a­ra ra­di­li smo ana­li­ze ze­mlji­šta ka­ko bi­smo re­gi­stro­va­li i pra­ti­li kre­ta­nje vla­ge u tlu. Me­re­nja su se ra­đe­na u tri ni­voa, na po­vr­ši­ni, od­no­sno do 30 cen­ti­me­ta­ra du­bi­ne, od 30 do 60 i od 60 do 90 cen­ti­me­ta­ra. Pr­vo me­re­nje je po­ka­za­lo pri­su­stvo vla­ge u po­vr­šin­skom slo­ju, ne­što vi­še u sred­njem, dok je u naj­ni­žem i da­lje bi­lo kri­tič­no i ure­đaj ni­je ni mo­gao da pro­bi­je tlo”, ka­že Da­mir Var­ga, di­rek­tor su­bo­tič­ke Po­ljo­pri­vred­no struč­ne slu­žbe.

Na­kon ota­pa­nja sne­ga i ne­ko­li­ko ki­šnih da­na, si­tu­a­ci­ja na te­re­nu se pro­me­ni­la. „Po­sto­ji ve­li­ki de­fi­cit iz pret­hod­nih me­se­ci, ali sa­da su se re­zer­ve vla­ge po­ve­ća­le i ze­mlji­šte je do­bi­lo iz­me­đu 30 i 50 li­ta­ra ki­še po kva­drat­nom me­tru, što je kli­ma­to­lo­ški pro­sek za ovaj pe­ri­od”, na­sta­vlja Var­ga.

Pri­su­stvo vla­ge i na du­bi­ni od 90 cen­ti­me­ta­ra od­go­va­ra svim in­du­strij­skim kul­tu­ra­ma. Za ra­ta­re go­di­na je do­bro po­če­la jer su ozi­me kul­tu­re u ve­o­ma do­brom sta­nju. Od ja­kih mi­nu­sa šti­tio ih je zim­ski po­kri­vač, sa­da ima­ju do­volj­no vla­ge, ali ipak, op­šta sli­ka na po­lji­ma oko Su­bo­ti­ce dru­ga­či­ja je ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ra­ta­ri na pri­no­su in­du­strij­skih kul­tu­ra vi­de da kli­mat­ske pro­me­ne uzi­ma­ju svoj da­nak, pa se­tve­nu struk­tu­ru pri­la­go­đa­va­ju vre­men­skim uslo­vi­ma. Zbog to­ga je, ka­že Da­mir Var­ga, ove je­se­ni vi­še po­vr­ši­na za­se­ja­no ozi­mim kul­tu­ra­ma, od­no­sno str­nim ži­ti­ma, pše­ni­com, i ječ­mom, pod ko­ji­ma je dve tre­ći­ne ob­ra­di­vih po­vr­ši­na se­ver­ne Bač­ke, ta­ko je ku­ku­ruz ko­ji te­ško tr­pi vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re iz­gu­bio pri­mat na na­šim nji­va­ma. Pod pše­ni­com je oko 35.000 hek­ta­ra, pod ječ­mom oko se­dam hi­lja­da hek­ta­ra, dok je ulja­na re­pi­ca po­se­ja­na na oko hi­lja­du hek­ta­ra, ali sa­go­vor­nik „Po­li­ti­ke” ka­že da su još mo­gu­ća ma­nja po­me­ra­nja po­vr­ši­na na­ro­či­to kod re­pi­ce.

„Sve ozi­me kul­tu­re su sa­da u do­brom sta­nju, po­seb­no ta­mo gde je ura­đe­na pri­hra­na. Me­đu­tim, za oko 70 od­sto po­vr­ši­na pod ječ­mom pri­hra­na azo­tom ni­je po­treb­na, a naj­po­treb­ni­ja je ta­mo gde je pše­ni­ca po­se­ja­na u mo­no­kul­tu­ri, od­no­sno gde ni­je do­šlo do sme­ne kul­tu­ra na par­ce­li”, ka­že Var­ga.

Pro­šla go­di­na je, na­vo­di struč­njak, bi­la od­lič­na za str­ni­ne, pše­ni­ca je po­sti­gla vi­so­ke pri­no­se i ima­la do­bar kva­li­tet. Za ovo­go­di­šnji rod ra­no je da­va­ti bi­lo ka­kve prog­no­ze, ali pre­ma re­či­ma agro­no­ma, use­vi za sa­da do­bro iz­gle­da­ju i ima­ju uslo­ve za da­lji raz­voj.