Mlekarstvo između tržišta i protesta: šta zaista pokazuju podaci o cenama, uvozu i položaju proizvođača

Protesti poljoprivrednika u Srbiji, naročito proizvođača mleka, ne mogu se razumeti bez dubljeg uvida u kretanja na domaćem i evropskom tržištu, strukturu cena, nivo subvencija i dinamiku uvoza. Detaljnom analizom uporednih pokazatelja za Srbiju i EU – dolazimo do zaključka da je reč o složenom ekonomskom problemu u kojem se ukrštaju globalni trendovi, evropska agrarna politika i specifičnosti domaćeg tržišta.

U javnosti se najčešće govori o „niskoj otkupnoj ceni“, ali brojke pokazuju da je situacija daleko kompleksnija.

Prema zvaničnim podacima, mesečni ulaz sirovog mleka u mlekare beleži rast od 13,2 odsto u decembru 2025. u odnosu na decembar 2023. godine. To ukazuje da uprkos nezadovoljstvu dela proizvođača nije došlo do kolapsa proizvodnje, već naprotiv – do povećanja isporuka.

Istovremeno, kretanje prosečne cene sirovog mleka u Srbiji pokazuje da je nakon snažnog rasta 2022. i 2023. godine došlo do stabilizacije, a zatim i blagog pada tokom 2025. i početkom 2026. godine. 

Upoređujući Nemačku (Bavarsku) i Srbiju pokazuju da je pad cena u EU bio izraženiji. U periodu septembar 2025 – februar 2026. cene u Nemačkoj su pale za 25,32 odsto, dok je u Srbiji pad iznosio 8,29 odsto. To znači da je korekcija cena na evropskom tržištu bila drastičnija nego kod nas.

Još upečatljiviji su podaci o takozvanim „spot“ cenama u EU. U februaru 2025. godine spot cena u Francuskoj iznosila je 48 evrocenti, u Nemačkoj 49, a u Poljskoj 44. Godinu dana kasnije, u februaru 2026, te cene su se kretale na nivou od 22 evrocenta u Francuskoj, 18 u Nemačkoj i 28 u Poljskoj. Ovako nagli pad spot tržišta ukazuje na snažnu korekciju ponude i tražnje unutar EU, što se neminovno odražava i na regionalna tržišta.

Uloga državnih subvencija

Jedan od ključnih elemenata analize odnosi se na uticaj subvencija na formiranje cene. Upoređujući kretanje prosečne cene u Nemačkoj i Srbiji, uz označen „dodatak države na otkupnu cenu sirovog mleka kroz subvencije“, pokazuje da državna podrška ima direktan efekat na stabilizaciju prihoda proizvođača.

U Srbiji premija po litru i druge mere agrarne politike u prethodnim godinama bile su značajno povećane upravo da bi se ublažili šokovi na tržištu. To je, prema zvaničnim podacima, dovelo do toga da domaći pad cena bude blaži nego u pojedinim članicama EU.

Međutim, to istovremeno otvara pitanje dugoročne održivosti. Ako se evropsko tržište nalazi u fazi korekcije, a spot cene padaju i do 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, državni budžet ne može beskonačno da kompenzuje tržišne signale.

Posebnu pažnju zauzima analiza uvoza i izvoza. Podaci koji se odnose na 2024. i 2025. godinu pokazuju strukturu uvoza mleka i mlečnih proizvoda, kao i njihovo poreklo. Vidljivo je da je Srbija i dalje značajno oslonjena na uvoz pojedinih kategorija, posebno sireva i specijalizovanih proizvoda, dok istovremeno izvozi određene količine sirovog mleka i prerađevina.

Uočljiv je i podatak o „spoljnotrgovinskoj razmeni mlekom i mlečnim proizvodima 2024/2025“, koji ukazuje na snažnu dinamiku i na činjenicu da domaće tržište nije izolovano. Poređenje orijentacije prodaje u evrima i u ekvivalentu sirovog mleka pokazuje da se značajan deo domaće proizvodnje indirektno takmiči sa subvencionisanim proizvodima iz EU.

To je i jedna od centralnih tačaka nezadovoljstva poljoprivrednika: tvrdnja da je domaći proizvođač izložen konkurenciji iz zemalja u kojima su agrarni budžeti višestruko veći.

Da li je reč o sistemskoj krizi?

Pad cena u EU rezultat je povećane proizvodnje nakon krize iz 2022. godine, kada su cene dostigle rekordne nivoe. Visoke cene podstakle su širenje proizvodnje, što je u narednoj fazi dovelo do prezasićenja tržišta i korekcije.

Srbija je u tom periodu pratila evropske trendove, ali je uz intervencije države zadržala relativno stabilniji nivo otkupne cene. Ipak, u uslovima globalne nestabilnosti – od rasta troškova stočne hrane, energenata i kredita, do fluktuacija na međunarodnom tržištu – marže proizvođača ostaju pod pritiskom.

Podaci o prosečnoj ceni mleka u EU u periodu 2021–2025. pokazuju jasan pik tokom 2022/23, a zatim postepeni pad. Ista kriva, sa izvesnim vremenskim zakašnjenjem, vidljiva je i u Srbiji.

S jedne strane, tržište signalizira pad cena nakon perioda ekstremno visokih vrednosti. Sa druge, proizvođači se suočavaju sa rastom ulaznih troškova i neizvesnošću u pogledu budućih subvencija. Treći faktor je konkurencija iz EU, gde pad spot cena dodatno pojačava pritisak na regionalna tržišta.

Ipak, brojke pokazuju da Srbija nije u drastično lošijoj poziciji u odnosu na pojedine članice EU – naprotiv, pad cena je bio blaži nego u Nemačkoj ili Francuskoj. 

Mlekarstvo je, po svemu sudeći, ušlo u fazu globalne korekcije nakon perioda ekstremnih cena. Srbija se u tom procesu kreće unutar evropskih trendova, uz određene specifičnosti i državnu intervenciju koja je ublažila udar. Ali dugoročna stabilnost neće zavisiti samo od visine premije po litru, već od sposobnosti sistema da se prilagodi tržišnim ciklusima i da domaćem proizvođaču obezbedi konkurentnost u uslovima otvorene ekonomije.