Egzodus Srba iz Sarajeva zavet za budućnost

Ba­nja­lu­ka – Po­vo­dom 30. go­di­šnji­ce eg­zo­du­sa Sr­ba iz Sa­ra­je­va, pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik ka­že da je to bi­la bol­na, ali ve­o­ma ja­sna lek­ci­ja da bez sna­žne Re­pu­bli­ke Srp­ske i nje­nih in­sti­tu­ci­ja ne­ma si­gur­no­sti, ni rav­no­prav­no­sti za srp­ski na­rod u BiH. Za­to je, is­ti­če Do­dik, sva­ko sla­blje­nje Srp­ske di­rekt­no pot­ce­nji­va­nje ogrom­ne žr­tve ko­ja je pa­la za njen na­sta­nak i op­sta­nak.

U fe­bru­a­ru i mar­tu 1996. go­di­ne vi­še od 150.000 lju­di je mo­ra­lo da na­pu­sti svoj grad i kre­ne u ne­po­zna­to, a Do­dik uka­zu­je da to ni­je bio sa­mo od­la­zak iz gra­da, već od­la­zak iz ži­vo­ta ka­kav su ži­ve­li do de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka, od­la­zak iz svo­jih do­mo­va, dvo­ri­šta, uli­ca...

„Ni­su oti­šli za­to što su to že­le­li, već za­to što su zna­li da za njih u nji­ho­vom gra­du vi­še ne­ma me­sta, si­gur­no­sti, prav­de, ni do­sto­jan­stva”, re­kao je Do­dik u iz­ja­vi za Sr­nu.

On je is­ta­kao da su naj­tra­gič­ni­ji u toj tu­žnoj ko­lo­ni srp­skog na­ro­da ko­ji je po sne­gu i hlad­no­ći u ti­ši­ni od­la­zio sa kuć­nog pra­ga bi­li kov­če­zi sa po­smrt­nim osta­ci­ma nji­ho­vih naj­mi­li­jih ko­je su iz­no­si­li da ih ne bi osta­vi­li na mi­lost i ne­mi­lost oni­ma ko­ji su ih do ju­če gle­da­li pre­ko ni­ša­na. No­si­li su ih, ka­že Do­dik, da po­či­va­ju ta­mo gde će im po­tom­ci mo­ći pri­slu­ži­ti sve­ću bez stra­ha, do­sto­jan­stve­no i sa po­no­som.

„Sli­ka ko­lo­na lju­di ko­je se da­ni­ma pro­te­žu sa­ra­jev­skim uli­ca­ma, ka­mi­o­na na­to­va­re­nih na­me­šta­jem, za­ve­žlja­ji­ma, kov­če­zi­ma i kr­sto­vi­ma osta­je jed­na od naj­po­tre­sni­jih sli­ka srp­ske isto­ri­je s kra­ja 20. ve­ka”, is­ta­kao je Do­dik i pod­se­tio da u isto­ri­ji ni­je za­be­le­že­no da je po­sto­jao na­rod ko­ji je mo­rao da no­se svo­je mr­tve.

Eg­zo­dus ni­je bio sa­mo fi­zič­ki od­la­zak iz Sa­ra­je­va, već eg­zo­dus iden­ti­te­ta, je­zi­ka, pi­sma i kul­tu­re jed­nog na­ro­da ko­ji je ve­ko­vi­ma bio pri­su­tan tu, gra­dio taj grad i Sa­ra­je­vo či­nio Sa­ra­je­vom, is­ti­če Do­dik.

„Da­nas, ka­da go­vo­ri­mo o eg­zo­du­su sa­ra­jev­skih Sr­ba, ne go­vo­ri­mo sa­mo o pro­šlo­sti, go­vo­ri­mo o za­ve­tu bu­duć­no­sti da se ta­kva sud­bi­na ni­ka­da vi­še ne po­no­vi i o oba­ve­zi da ne­gu­je­mo kul­tu­ru se­ća­nja, da pat­nje ne bu­du za­bo­ra­vlje­ne i da isti­na bu­de ja­ča od za­bo­ra­va”, re­kao je Do­dik i is­ta­kao da na­rod ko­ji pam­ti op­sta­je.

„Do­kaz sna­ge Re­pu­bli­ke Srp­ske, nje­nih in­sti­tu­ci­ja i srp­skog na­ro­da je iz­grad­nja gra­da Is­toč­no Sa­ra­je­vo, ko­ji je iz­ra­stao iz eg­zo­du­sa i po­stao sim­bol op­stan­ka. Is­toč­no Sa­ra­je­vo ni­je na­sta­lo ur­ba­ni­stič­kim pla­nom na pa­pi­ru, već iz bo­la, iz ko­lo­na, iz su­za sa­ra­jev­skih Sr­ba ko­ji su 1996. go­di­ne mo­ra­li da na­pu­ste svo­ja og­nji­šta”, ka­že pred­sed­nik SNSD-a.

Is­toč­no Sa­ra­je­vo, ka­že on, da­nas sto­ji kao bra­na za­bo­ra­vu i pod­set­nik da Re­pu­bli­ka Srp­ska mo­ra ula­ga­ti u svo­je po­gra­nič­ne i stra­te­ške sre­di­ne i za­to je oba­ve­za svih da Is­toč­no Sa­ra­je­vo raz­vi­ja­mo plan­ski, sna­žno i du­go­roč­no kao uni­ver­zi­tet­ski, zdrav­stve­ni, kul­tur­ni i bez­bed­no­sni cen­tar Re­pu­bli­ke Srp­ske. „Is­toč­no Sa­ra­je­vo je za­vet ko­ji je pre­tvo­ren u te­melj, grad ko­ji sve­do­či da na­rod ko­ji zna za­što je stra­dao zna i za­što mo­ra da op­sta­ne i grad ko­ji je na­stao iz eg­zo­du­sa, a po­stao grad bu­duć­no­sti”, za­klju­čio je Do­dik.