Bela kuća vraća NATO na fabrička podešavanja

Za­pad­na voj­na ali­jan­sa će mo­ra­ti da sma­nji svo­je glo­bal­ne am­bi­ci­je i vra­ti u svo­je „evro­a­tlant­sko dvo­ri­šte”. Sa­mit u An­ka­ri po­čet­kom ju­la bi­će ve­ro­vat­no pri­li­ka za pro­mo­ci­ju no­vog re­for­mi­sa­nog, ta­ko­zva­nog NA­TO 3.0. Na sku­pu li­de­ra 32 čla­ni­ce voj­nog sa­ve­za u glav­nom gra­du Tur­ske za glav­nim sto­lom vi­še ne­će bi­ti me­sta ne sa­mo za ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Vo­lo­di­mi­ra Ze­len­skog već i in­do-pa­ci­fič­ke sa­ve­zni­ke.

Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja in­si­sti­ra da pred­stav­ni­ci Ukra­ji­ne, Austra­li­je, Ja­pa­na i Ju­žne Ko­re­je mo­gu da pri­su­stvu­ju sa­mo na pra­te­ćim do­ga­đa­ji­ma. Je­dan zva­nič­nik iza NA­TO-a je tim po­vo­dom iz­ja­vio da će ali­jan­sa „bla­go­vre­me­no sa­op­šti­ti o uče­šću part­ne­ra na sa­mi­tu”.

Va­šing­ton vr­ši pri­ti­sak na NA­TO da ogra­ni­či svo­je me­đu­na­rod­ne ak­tiv­no­sti, što pod­ra­zu­me­va i okon­ča­nje ključ­ne mi­si­je u Ira­ku ko­ja je otvo­re­na u vre­me pr­vog man­da­ta Do­nal­da Tram­pa, pi­še „Po­li­ti­ko”, po­zi­va­ju­ći se na sa­zna­nja če­ti­ri di­plo­ma­ta iz ali­jan­se.

Ovaj na­por od­ra­ža­va te­žnju Be­le ku­će da tre­ti­ra NA­TO kao stro­go evro­a­tlant­ski od­bram­be­ni pakt. To prak­tič­no zna­či za­u­sta­vlja­nje glo­bal­nih part­ner­sta­va i na­pu­šta­nje de­ce­nij­ske po­li­ti­ke ši­re­nja i upra­vlja­nje kri­za­ma od Afri­ke do Bli­skog is­to­ka ko­ja je već du­že vre­me iri­ti­ra ame­rič­kog pred­sed­ni­ka i nje­go­vu iz­bor­nu ba­zu u MA­GA po­kre­tu.

Stra­te­zi u Va­šing­to­nu že­le da NA­TO ogra­ni­či ta­ko­zva­ne ak­tiv­no­sti van pod­ruč­ja ko­je su iz­van osnov­nih za­da­ta­ka ali­jan­se od­bra­ne i od­vra­ća­nja. Ovaj zah­tev Be­le ku­će je u ali­jan­si in­ter­no po­stao po­znat kao „po­vra­tak na fa­brič­ka po­de­ša­va­nja”, pri­ča­ju ne­zva­nič­no di­plo­ma­te za bri­sel­ski por­tal. Ako se spro­ve­de ovo ogra­ni­ča­va­nje glo­bal­nih ape­ti­ta za­pad­nog voj­nog sa­ve­za, NA­TO će mo­ra­ti da sma­nji ak­tiv­no­sti u biv­šim rat­nim zo­na­ma, ali i da is­klju­či iz bu­du­ćih do­go­vo­ra o sa­rad­nji ne sa­mo Ki­jev već i Kan­be­ru, To­kio i Se­ul.

Be­la ku­ća je za sa­da od­bi­la da jav­no ko­men­ta­ri­še iz­me­ne u pro­gra­mi­ma part­ner­sta­va i glo­bal­ne ope­ra­ci­je NA­TO-a. Ali da alijansa vi­še ne­će bi­ti ista po­sta­lo je ja­sno ka­da se Tram­pov glav­ni voj­ni stra­teg El­bridž Kol­bi na sa­stan­ku mi­ni­sta­ra od­bra­ne alijanse u Bri­se­lu za­lo­žio za re­for­mi­sa­ni „NA­TO 3.0” ko­ji bi bio bli­ži svo­joj iz­vor­noj ver­zi­ji iz do­ba hlad­nog ra­ta, ume­sto sa­ve­za ko­ji se uglav­nom osla­nja na ame­rič­ku voj­nu moć. Kol­bi, tre­ći po ran­gu funk­ci­o­ner u Mi­ni­star­stvu ra­ta po­zvao je na stva­ra­nje NA­TO-a „ute­me­lje­nog na part­ner­stvu, a ne na za­vi­sno­sti”, što pod­ra­zu­me­va da se od evrop­skih ze­ma­lja, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Ka­na­de oče­ku­je da ubr­za­ju is­pu­nja­va­nje svo­jih oba­ve­za o po­ve­ća­nju od­bram­be­nih bu­dže­ta.

„Ne mo­že sva­ka mi­si­ja bi­ti glav­ni pri­o­ri­tet. Ne mo­že se sva­ka spo­sob­nost po­zla­ti­ti. Me­ra ozbilj­no­sti je da li evrop­ske sna­ge mo­gu da se bo­re, odr­že i po­be­de u sce­na­ri­ji­ma ko­ji su naj­va­žni­ji za od­bra­nu ali­jan­se”, re­kao je Kol­bi mi­ni­stri­ma od­bra­ne ali­jan­se pro­šle ne­de­lje, po­na­vlja­ju­ći na to da su SAD i da­lje po­sve­će­ne evrop­skoj bez­bed­no­sti.

Je­dan evrop­ski di­plo­ma­ta is­ti­če da ame­rič­ki zah­tev da NA­TO od­u­sta­ne od pre­ko­mor­skih ini­ci­ja­ti­va „ni­je pra­vi pri­stup: „Part­ner­stva su ključ­na za od­vra­ća­nje i od­bra­nu”.

Va­šing­ton je na­vod­no za­tra­žio od sa­ve­zni­ka da okon­ča­ju ak­tiv­no­sti u Ira­ku već u sep­tem­bru ove go­di­ne. Reč je o mi­si­ji NA­TO či­ji je cilj obu­ka i ja­ča­nje ka­pa­ci­te­ta irač­kih bez­bed­no­snih in­sti­tu­ci­ja ka­ko bi se spre­čio po­vra­tak gru­pa­ci­ja iz Islam­ske dr­ža­ve. Ope­ra­ci­ja je 2018. go­di­ne i vi­še pu­ta je pro­ši­ri­va­na od 2021. go­di­ne, na zah­tev Bag­da­da.

Upo­re­do sa tim SAD pla­ni­ra i po­vla­če­nje oko 2.500 voj­ni­ka iz Ira­ka u skla­du sa spo­ra­zu­mom sa irač­kom vla­dom iz 2024. go­di­ne, što je, ka­ko ka­že, je­dan zva­nič­nik ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je u sklo­pu Tram­po­ve „po­sve­će­no­sti okon­ča­nju ra­to­va za­u­vek”, do­da­ju­ći da se taj po­tez de­ša­va u te­snoj ko­or­di­na­ci­ji sa Bag­da­dom.

Ta­mer Ba­da­vi, struč­njak za Irak i sa­rad­nik Cen­tra za pri­me­nje­na is­tra­ži­va­nja u part­ner­stvu sa tink-ten­kom „Ori­jent”, re­kao je da sa­ma mi­si­ja NA­TO-a ni­je „ključ­na” za bez­bed­nost ze­mlje. Ali nje­no uki­da­nje uz po­vla­če­nje SAD mo­glo bi osna­ži­ti mi­li­cij­ske gru­pe i bi­ti „de­sta­bi­li­zu­ju­će” za re­gi­o­nal­nu vla­du se­ver­nog Kur­di­sta­na, re­kao je on.

Zah­tev SAD se ta­ko­đe su­o­ča­va sa ot­po­rom unu­tar ali­jan­se. „Ni­je tre­nu­tak da se iz­la­zi iz Ira­ka, nji­ho­va vla­da nas že­li ta­mo”, re­kao je di­plo­ma­ta jed­ne ze­mlje, dok nje­gov dru­gi ko­le­ga ka­že da se ve­ći­na čla­ni­ca sla­že da bi mi­si­ja u Ira­ku tre­ba­lo da se sma­nji, ali to­kom du­žeg pe­ri­o­da.

Ame­ri­kan­ci osta­ju u „Bond­sti­lu”

Po­vo­dom pi­sa­nja por­ta­la „Po­li­ti­ko” da su SAD po­sled­njih me­se­ci lo­bi­ra­le za sma­nje­nje i mi­rov­ne ope­ra­ci­je Se­ver­no­a­tlant­skog pak­ta na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji iz Pen­ta­go­na su po­ru­či­li da za sa­da ne­ma iz­me­na u ras­po­re­du ame­rič­kih sna­ga u sa­sta­vu u mi­si­ji Kfo­ra.

„Ne­ma­mo ni­šta no­vo da ob­ja­vi­mo ka­da je reč o dis­lo­ka­ci­ji sna­ga”, re­kao je zva­nič­nik Pen­ta­go­na za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa u pi­sa­nom od­go­vo­ru, do­da­ju­ći da su ame­rič­ke in­sti­tu­ci­je adre­sa za sve de­talj­ni­je in­for­ma­ci­je o nji­ho­vom do­pri­no­su. On je na­gla­sio i da SAD tre­nut­no ima­ju oko 600 voj­ni­ka an­ga­žo­va­nih u Kfo­ru i da pred­vo­de Re­gi­o­nal­nu ko­man­du Is­tok.

Ovo ni­je pr­va na­ja­va u po­sled­nji dve de­ce­ni­je da će se ame­rič­ke voj­ne sna­ge na­vod­no po­vu­ći iz „Bond­sti­la”. Pre­ma pi­sa­nju bri­sel­skog por­ta­la Ame­ri­kan­ci su sig­na­li­zi­ra­li da je že­le da se okon­ča mi­si­ja NA­TO na Ko­so­vu. Di­sku­si­ja o ta­kvom po­te­zu još u ve­o­ma ra­noj fa­zi, ali i da je ide­ja o okon­ča­nju Kfo­ra za­bri­nu­la evrop­ske sa­ve­zni­ke.

Na Ko­so­vu se, tre­nut­no, na­la­zi oko 4.700 pri­pad­ni­ka Kfo­ra, od če­ga 600 ame­rič­kih voj­ni­ka iz sa­sta­va Na­ci­o­nal­ne gar­de. Na vr­hun­cu, u sa­sta­vu Kfor je či­ni­lo 50.000 voj­ni­ka, me­đu ko­ji­ma oko 7.000 Ame­ri­ka­na­ca iz re­do­va ma­ri­na­ca i elit­nih pe­ša­dij­skih je­di­ni­ca. Za sa­da ni­je do­ne­ta od­lu­ka o okon­ča­nju ope­ra­ci­je KFOR-a jer 32 sa­ve­zni­ka mo­ra­ju da odo­bre po­če­tak i kraj mi­si­ja.