Gradimo za Srbiju

Ekspo nije samo izložba. To je poziv da pokažemo šta možemo, da dokažemo da smo, kao tim, spremni za budućnost i velika dela. Jedno od tih dela – možda i najvažnije – jeste naša borba za stabilne i čiste vodne resurse. Sve brane koje gradimo, sve obale koje štitimo, svi sistemi koje unapređujemo, direktno su deo Ekspo priče. Jer Ekspo nije samo arhitektura, urbanizam ili tehnologija. Ekspo je odgovornost. Ekspo je vizija i igra u kojoj se bori za budućnost.

Kada gradimo za Ekspo, mi gradimo za Srbiju. Kad štitimo vodu, mi štitimo život. Kada ulažemo u razvoj, mi ulažemo u generacije koje dolaze, kaže u intervjuu za „Politiku” Goran Puzović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”.

„U ovoj velikoj nacionalnoj igri – igri znanja, odgovornosti i stvaralaštva – svi imamo svoju ulogu. Svi smo deo tima koji stvara temelje za sigurniju, čistiju i moderniju zemlju”, dodaje Puzović.

Kako napreduju radovi od „Beograda na vodi” ka Surčinu?

Na potezu od Bloka 45 do planirane saobraćajnice „Nova 7”, ka Surčinu i kompleksu Ekspo 2027, „Srbijavode” realizuju modernizaciju vodnih objekata za zaštitu od poplava.

Projekat obuhvata izgradnju servisne saobraćajnice dužine šest kilometara, rekonstrukciju nasipa sa pešačko-biciklističkom stazom od oko 5,7 kilometara (širine četiri metra), kao i izgradnju dva pešačko-biciklistička mosta – „Petrac” i „Galovica” preko istoimenih kanala.

Zbog planirane urbanizacije Surčinskog donjeg polja, kao i izgradnje značajnih saobraćajnih i infrastrukturnih koridora, kao i razvoja prostora u zoni Ekspa, a u cilju integralne zaštite od unutrašnjih voda, planirano je dodatno povećanje kapaciteta hidromelioracionog sistema.

S tim u vezi, „Srbijavode” sprovode investiciju za dodatnu crpnu stanicu „Petrac 2”, pored postojeće crpne stanice „Petrac”, čiji je cilj da unapredi stepen zaštite i smanji rizik od poplava unutrašnjih voda i šteta na predmetnom području. Planirani su i nadvišenje nasipa sa izgradnjom obaloutvrde u zoni mostova, pejzažno uređenje, rasveta sa solarnim napajanjem i izmeštanje postojećih instalacija. A sve u cilju formiranja integralnog prostora koji dodatno povećava stepen zaštite od poplava i omogućava kontrolisano i uređeno korišćenje vodnog pojasa za jasno definisane javne namene.

Ovaj potez će značajno izmeniti sliku leve obale Save – podiže se stepen zaštite od poplava na nivo povratnog perioda od 1.000 godina, povezuju delovi Novog Beograda sa Ekspo kompleksom i Nacionalnim stadionom i stvara se nova zona urbanog i turističkog razvoja, sa jasno definisanim javnim namenama i ograničenjima prostora.

Da li će se raditi obnova nasipa u Novom Beogradu i nova saobraćajnica?

Da. Predviđena je rekonstrukcija nasipa za zaštitu od poplava, kao i izgradnja servisne saobraćajnice duž cele trase koja ima značajnu ulogu u odbrani od poplava s obzirom na to da uklanja teški saobraćaj sa nasipa i omogućava sigurno dopremanje mehanizacije, materijala i opreme i značajno skraćuje vreme za intervenisanje i reagovanje u odbrani od poplava. Nasip će biti proširen i ojačan, a po njegovoj kruni izgrađena pešačko-biciklistička staza, dok će putnički saobraćaj po nasipu biti onemogućen.

Cilj je istovremeno unapređenje bezbednosti od poplava i razvoj održive mobilnosti – pešačkog i biciklističkog saobraćaja i bezbednosti pešaka i biciklista koji će se odvijati kontrolisano po kruni nasipa.

Kolika je ukupna dužina trasa, vrednost investicija i rokovi?

Samo na potezu leve obale Save od Bloka 45 do „Nove 7” reč je o oko šest kilometara servisne saobraćajnice i 5,7 kilometara pešačko-biciklističke staze. U Surčinu se rekonstruiše 1,34 kilometra nasipa i uređuje obaloutvrda, dok se u centralnoj zoni grada sanira 2,55 kilometara priobalja.

Vrednosti pojedinačnih projekata su: 2,27 milijardi dinara za uređenje leve obale Save u centru, dve milijarde dinara za modernizaciju poteza Blok 45 – Nova 7, 737 miliona dinara za Surčin, 550 miliona dinara za drugu fazu u Vinči, 1,4 milijarde dinara za radove u Dunavskom rukavcu i 750 miliona dinara za sanaciju u zoni Sportskog centra „25. maj”.

Radovi se fazno realizuju u skladu sa dinamikom priprema za Ekspo 2027.

Šta je povereno „Srbijavodama” na potezu od Brankovog mosta ka Ušću?

„Srbijavodama” je poverena sanacija obaloutvrde, forlanda i priobalja na levoj obali Save, od ušća u Dunav uzvodno, u ukupnoj dužini od 2.550 metara. Projekat se realizuje u dve faze (1.085 i 980 metara). Do sada je, između ostalog, uklonjen potonuli splav „Fristajler”, a u toku su sanacija obaloutvrde, uređenje servisne staze uz krunu obaloutvrde i rekonstrukcija pešačkih staza sa zamenom podloge i postavljanjem behaton-ploča. Planirano je ozelenjavanje, formiranje zelenih oaza, uređenje platoa u zoni budućeg pristana, kao i postavljanje urbanog mobilijara – klupa, žardinijera i prateće opreme.

Cilj je da ovaj deo priobalja postane uređena, bezbedna i funkcionalna pešačka zona, u skladu sa savremenim urbanističkim standardima i potrebama građana.

Kakvi su planovi za zelenu površinu iznad Savskog šetališta?

Na prostoru više kote, iznad šetališta, planirana je sveobuhvatna sanacija postojećih sadržaja: pešačko-biciklističke staze, zamena rasvete, postavljanje novog urbanog mobilijara i dodatno ozelenjavanje sa sadnjom novih sadnica. Nije planirano uklanjanje postojećih zdravih sadnica.

Biće uređeni svi postojeći sadržaji na ovom prostoru: dečje igralište, teretana na otvorenom, sportski teren, skejt-park i trim-staza, kao i telekomunikacione instalacije sa vajfaj mrežom. Posebno je važno što se primenjuju principi univerzalnog dizajna, kako bi prostor bio u potpunosti pristupačan osobama sa invaliditetom, deci i starijima.

Kako napreduju radovi u zoni arheološkog nalazišta „Belo brdo” u Vinči?

U zoni arheološkog nalazišta „Belo brdo” u Vinči projekat se realizuje u dve faze. Prva faza – sanacija postojeće obaloutvrde u dužini od 200 metara sa parternim uređenjem – završena je u decembru 2024. godine.

Druga faza podrazumeva izgradnju nasipa sa obaloutvrdom u dužini od 430 metara, terasu na branjenoj strani (120 metara), tribine na nebranjenoj strani, parterno uređenje, urbani mobilijar i rasvetu. Ovim se obezbeđuje visok stepen zaštite od poplava i dodatno valorizuje kulturno-turistički potencijal lokaliteta kroz smanjenje rizika i šteta od poplava koji utiče na ovaj arheološki lokalitet i njegove prateće sadržaje.

Šta je predviđeno od radova na Dunavskom rukavcu između Velikog ratnog ostrva i Zemunskog keja?

Planirani su sanacija obaloutvrde i bagerovanje nanosa u Dunavskom rukavcu u dužini od 3.350 metara, u zoni Velikog ratnog ostrva. Predviđeno je iskopavanje oko 700.000 kubnih metara materijala, uglavnom sa vode, kao i sanacija i ojačanje dna uz desnu obalu radi formiranja stabilne nožice obale.

Važno je naglasiti da se radovima ne zadire u zaštićena prirodna dobra, već se intervencije sprovode u skladu sa svim ekološkim standardima, uz cilj poboljšanja protočnosti i bezbednosti plovnog puta.

Zašto je izgradnja novog kolektora sa Aerodroma „Nikola Tesla” strateški važna i koje su njegove tehničke specifičnosti?

Izgradnja novog linijskog infrastrukturnog objekta – kolektora za odvođenje prečišćenih atmosferskih voda sa Aerodroma „Nikola Tesla” – predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih projekata u okviru priprema za Ekspo 2027.

Zbog proširenja kapaciteta aerodroma i ograničene prijemne moći postojećeg sistema, bilo je neophodno izgraditi dodatni kolektor koji će atmosferske vode sa celokupnog kompleksa, uključujući i buduće proširenje, evakuisati do kanala Galovica kao krajnjeg recipijenta. S obzirom na to da se predmetne aktivnosti nalaze u zoni uticaja postojećeg hidromelioracionog sistema ovim projektom je planirano rešenje za integralnu zaštitu i upravljanje dodatnim prilivom voda sa aerodromskog kompleksa u hidromelioracioni sistem na način da ne dođe do povećanja rizika od poplava na slivu Galovice.

Kolektor je dužine oko 1.680 metara, prečnika 3,2 metra, a radovi se izvode primenom napredne tehnologije tuneliranja uz pomoć TBM mašine, takozvane krtice. Ova tehnologija omogućava da se radovi odvijaju podzemno, bez remećenja površine terena, bez potrebe za eksproprijacijom zemljišta i uz minimalan uticaj na životnu sredinu.

Postupak se odvija u tri faze – priprema i montaža opreme, bušenje i demontaža. Nakon postavljanja mašine u startnu jamu, vrši se precizna geodetska kontrola ose, a zatim počinje bušenje uz istovremeno iznošenje materijala i ugradnju cevi. Sistem mernih instrumenata unutar mašine omogućava stalnu kontrolu pravca i pada cevovoda, uz dodatnu GPS kontrolu, što obezbeđuje visok stepen tačnosti i bezbednosti.

Koji su još značajni projekti za koje je zaduženo JVP „Srbijavode”?

Pored Ekspo projekata, snažno ulažemo u kapitalne vodoprivredne sisteme koji će obezbediti vodnu stabilnost Srbije u decenijama koje dolaze. Ponosni smo na izgradnju brane i akumulacije „Arilje – profil Svračkovo”, prve „zelene brane” u našoj zemlji. Kada bude završena, obezbediće čistu pijaću vodu za više od 500.000 ljudi u Čačku, Gornjem Milanovcu, Lučanima, Arilju i Požegi, a odskoro i u Kragujevcu i Kniću. Podjednako je značajan i projekat oživljavanja brane „Selova” koja će snabdevati preko 500.000 naših ljudi čistom pijaćom vodom na jugu Srbije. „Selova” nije samo infrastrukturni projekat – ona je garancija da će čitav region imati siguran pristup vodi u kritičnim periodima. Ona jača otpornost države na hidrološke ekstreme, podiže kvalitet života i stvara osnovu za novi privredni i poljoprivredni razvoj.

Ove brane ne služe samo današnjici, već obezbeđuju vodnu stabilnost za decenije koje dolaze. Svaki od ovih objekata predstavlja dugoročno rešenje za snabdevanje, zaštitu od poplava i stabilnost u periodu suša – izazova koji će u budućnosti biti sve češći.