Lozničanka koja leči medikamentima – i stihovima

Loznica – Dr Zorka Tošić u svakodnevnom radu u Zdravstvenom centru u Loznici susreće se sa onim licem života koje ne trpi patetiku, već traži znanje, strpljenje i ljudsku reč. Interna medicina je za nju, kako kaže, posebna misija, pomoć bolesnom čoveku i stalno podsećanje da je život najdragocenije što imamo i da se mora čuvati.

U radu sa pacijentima insistira na profesionalnosti i tačnosti, ali i na razgovoru.

„Najvažnije je, uz odgovarajuće lečenje, reći i toplu reč nade i ohrabrenja”, ističe. Da čovek razume da nije sam. Da dobije snagu da se bori. Bolest, kaže, sa sobom nosi nemoć i pesimizam, a lekar mora da pronađe način da ih umanji, koliko je to moguće.

Njeni dani često liče na neprekidno rešavanje složenih jednačina i to sa više nepoznatih, dok se, korak po korak, ne postavi dijagnoza. U tom ritmu, bez mnogo predaha, nastaje i poezija. „A ja pesme pišem”, kaže jednostavno.

Pesme dr Zorke Tošić nastaju neposredno, bez namere da budu „književne”. One se, kako objašnjava, iskradaju iz srca, kao odgovor na pitanja života, koja su postavljena i nepostavljena. To su čiste impresije, zabeleženi trenuci, pisani jednostavnim rečima, onima kojima i govori.

Posebno je dotiču susreti sa teško bolesnim ljudima koji su svesni svog stanja, a ipak nalaze snagu da hrabre druge.

„Ti ljudi me posebno rastuže i razneže svojom hrabrošću i veličinom”, kaže. Njihova smirenost i dostojanstvo ostavljaju dubok trag i u lekaru i u pesniku.

Vrednosni okvir u kojem danas živi i stvara potiče iz porodice. Majčine poruke bile su jasne i postojane: živeti pošteno, nikada ne činiti drugome ono što ne bismo želeli sebi, raditi tako da svakome možemo da pogledamo u oči. U kući se čitalo.

„Stalno nam je čitala”, seća se. Uz te reči se odrastalo, a kasnije su došli i usponi i padovi, ali i obaveza da se uvek ide dalje.

Ljubav je centralna tačka njenog stvaralaštva. Ne kao apstraktna ideja, već kao osnovna pokretačka snaga.

„Da nije ljubavi, ne bi ni nas bilo”, kaže. Zato joj se stalno vraća, kako u pesmama, tako i u životu. Njena poezija je, priznaje, puna nade. Ona veruje u ljubav i pravdu i u to da dobro, uprkos svemu, ima poslednju reč.

Do sada je objavila osam zbirki, sa oko 800 pesama, a prva je štampana 2014. godine. Na recenziju trenutno čeka njena deveta knjiga poezije „Ono što ti nikada nisam rekla”, sa 109 novih misaonih i ljubavnih pesama, za koju se nada da će uskoro izaći iz štampe. Paralelno radi i na jednom proznom delu.

Dr Zorka Tošić je član Udruženja književnika Srbije i Književnog kluba KUD „Karadžić” iz Loznice. Kaže da voli život, ljude, prirodu i svoj posao. Žali samo što nema više vremena, a možda upravo zato njene pesme nastaju onda kada su najpotrebnije, da izleče.