Pad broja kompanija, raste broj preduzetnika

U Registru privrednih subjekata, poslednjeg dana prošle godine, bilo je registrovano 136.585 privrednih društava i 371.771 preduzetnik. Godinu dana ranije bila su 137.973 privredna društva i 353.177 preduzetnika, što ukazuje na blagi pad broja kompanija, ali i rast broja preduzetnika.

Iz APR-a otkrivaju za „Politiku” najnovije podatke o osnovanim i obrisanim privrednim subjektima u godini iza nas.

– Tokom 2025. osnovani su 8.037 privrednih društava i 46.751 preduzetnik, dok su iz registra obrisani 9.421 privredno društvo i 28.172 preduzetnika. Među obrisanim privrednim društvima najzastupljenije su bile delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, konsultantske usluge, računarsko programiranje, frizerski i kozmetički saloni, kao i drumski prevoz tereta, taksi prevoz, proizvodnja hleba... – kažu u APR-u i dodaju da su kod obrisanih preduzetnika među najčešćim delatnostima bili nespecijalizovana trgovina na veliko, konsalting, izgradnja stambenih zgrada, trgovina automobilima, delatnost reklamnih agencija...

Kada je reč o mikro, malim, srednjim i velikim firmama, na osnovu podataka iz konačnih finansijskih izveštaja za 2024. godinu, a sa stanjem na dan 31. decembra 2025, analize pokazuju da je u Srbiji tada poslovalo 751 velikih, 2.614 srednjih, 15.821 malih i 91.473 mikroprivrednih društava, što pokazuje da domaću privredu i dalje čini dominantno sektor mikro i malih preduzeća – ujedno i najosetljiviji na tržišne šokove. Onih čija veličina nije utvrđena bilo je 25.926.

Među novoosnovanim privrednim društvima najviše je njih je odlučilo da se bavi delatnostima kao što su nespecijalizovana trgovina na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, konsultantske aktivnosti, računarsko programiranje, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, a preduzetnici su se odvažili da najčešće zaplove u konsultantske vode, delatnosti restorana i frizerskih i kozmetičkih salona, da se bave drumskim prevozom tereta, specijalizovanim dizajnerskim delatnostima ili postavljanjem podnih i zidnih obloga.

Stručnjaci zaključuju da je izvesno da i evropska i domaća privreda ulaze u fazu povećane neizvesnosti, u kojoj će opstanak na tržištu sve više zavisiti od sposobnosti prilagođavanja i finansijske održivosti kompanija.

To potvrđuje i nedavno objavljena informacija da broj bankrota u Evropskoj uniji nastavlja da raste, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. U četvrtom kvartalu 2025. broj novoosnovanih preduzeća porastao je za skromnih 0,5 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, ali je istovremeno broj bankrota povećan za 2,5 procenta. Rast stečajeva na kvartalnom nivou zabeležen je u šest od osam privrednih sektora, što ukazuje na šire usporavanje poslovnih aktivnosti širom unije. Najveći rast bankrota registrovan je u sektoru smeštaja i ugostiteljstva – čak 8,6 odsto. Slede sektor informacija i komunikacija sa rastom od 7,9 odsto, kao i transport, gde je broj bankrota povećan za 5,6 odsto. Ovi podaci sugerišu da su uslužne delatnosti i dalje najosetljivije na ekonomske pritiske. Sličan trend beleži se i u Srbiji. Prema podacima Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u trećem kvartalu 2025. godine otvoreno je 80 stečajnih postupaka, dok je u četvrtom taj broj porastao na 110.

Ipak, iz agencije napominju da direktno poređenje sa podacima Evrostata nije jednostavno, jer je potrebno imati uporedive metodologije i definicije, zbog čega poređenje procenta rasta nije uvek jednoznačno.

Podaci ažurirani do 4. februara 2026. godine pokazuju da je u Srbiji, dotad, ukupno zaključeno 7.728 stečajnih postupaka, kao i da je u 2026. do tog datuma otvoreno 18 novih, dok je do tada bilo 1.450 aktivnih postupaka. Dok se u javnosti često koristi termin „bankrot”, u Srbiji je zvaničan i pravno precizan pojam „stečajni postupak”, koji se vodi pred nadležnim privrednim sudom u skladu sa Zakonom o stečaju.

– Nakon otvaranja postupka, stečajni postupak se sprovodi kroz bankrotstvo ili reorganizaciju. Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca iz celokupne imovine dužnika, a reorganizacija namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije – navode u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Širu sliku privrednih kretanja daju i podaci Agencije za privredne registre (APR).