Kako sprečiti otkaze – odgovor vlade

Autori priloga, nedavno objavljenih u „Politikinoj” rubrici „Šta da se radi” pod zajedničkim naslovom ,,Kako sprečiti otkaze”, ponudili su konkretne predloge od značaja za zaustavljanje najavljenih masovnih otpuštanja s posla u Srbiji. „Politika” je neke od ovih predloga i pitanja dostavila vladi s molbom da na njih odgovori. Evo tih sugestija-predloga „Politikinih” autora i odgovora iz vladinih službi:

… Koje mere će vlada preduzeti kako bi bio zaustavljen rast zaposlenosti u javnoj i lokalnoj administraciji i ,,rad na crno”, a istovremeno zaustavljen pad zaposlenosti za platu u privatnom sektoru, kao najdragocenijem za zdravlje privrede?

Vlada je donela odluku da u 2009. godini nema novog zapošljavanja u državnoj administraciji na republičkom i lokalnom nivou. Istovremeno, paket podsticajnih mera, vredan oko 100 milijardi dinara, uslovljen je održanjem postojećeg nivoa zaposlenosti u privrednim delatnostima. Dakle, paketom tih mera upravo se stimuliše razvoj privatnog sektora. U okviru toga, posebna sredstva predviđena su za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Zašto se odustalo od ionako simboličnog povećanja neoporezivog dela zarade sa 5.000 na 8.000 dinara, a istovremeno je ukinuto oporezivanje kamata na deviznu štednju? Kao da je u Srbiji nekome cilj da kažnjava ulaganja u proizvodnju, a nagrađuje rentijerstvo i štednju...

U Memorandumu o fiskalnoj i ekonomskoj politici od 2009–2011. godine predviđeno je povećanje neoporezivog dela zarade. Odgovarajuća izmena poreskog zakona mogla bi uskoro da usledi. S druge strane, oslobađanjeod oporezivanja kamata na deviznu štednju ima za cilj da zadrži i poveća domaću štednju koja u vreme svetske ekonomske krize i slabijeg priliva inostrane štednje postaje sve značajniji izvor investicija i devizne stabilnosti zemlje.

Kad će vlada doneti konkretne mere podrške (npr. snižavanjem cena energije, komunalnih usluga itd.) preduzećima koja odustaju od otpuštanja zaposlenih ili koja u vreme krize zapošljavaju nove radnike?

Vlada je već usvojila niz mera koje imaju za cilj povećanje konkurentnosti srpskih preduzeća, a prošlog četvrtka je usvojila novi paket podsticajnih mera za srpsku privredu, usmeren prvenstveno na povećanje likvidnosti kao trenutno najveći problem sa kojim se suočavaju preduzeća. Kao deo dosadašnje podrške konkurentnosti srpske privrede, vlada jedonela odluku da ne povećava cene ključnih energenata – gasa i električne energije.

Kad će u Srbiji biti potpisan socijalni pakt kojim će se poslodavci obavezati da čuvaju zaposlenost, a sindikati da se odriču štrajkova?

Postoji velika šansa da socijalni partneri, zaposleni, poslodavci i država, posle potpisivanja Socijalnog sporazuma, kojim se privremeno odlaže primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, intenziviraju socijalni dijalog i prihvate obavezu očuvanja zaposlenosti, odnosno odricanja od štrajkova za vreme trajanja krize. To bi, međutim, bila samo jedna tačka Socijalnog pakta koji bi trebalo da sadrži sva ključna ekonomska i socijalna pitanja koja se ne odnose samo na period prevazilaženja krize već i na stvaranje konsenzusa u vezi sa trajnim reformskim rešenjima u oblasti privrednog sistema i uspostavljanja održivog privrednog razvoja Srbije.

U okviru dugoročnih mera koje bi trebalo da doprinesu porastu produktivnog zapošljavanja, nameće se potreba za temeljnom reformom celokupnog sistema poreza i doprinosa. Mogući elementi te reforme, kad je reč o podsticanju privrede, su: povećanje neoporezivog dela zarade do nivoa bruto minimalne plate, uvođenje neoporezivog toplog obroka, uvođenje sintetičkog progresivnog poreza na dohodak građana i, najradikalnija mera, ukidanje doprinosa za zdravstvo i finansiranje opšte zdravstvene zaštite iz posrednih poreza. Da li se u vladi razmišlja o ovim promenama?

Neka od ovih pitanja se već razmatraju i odgovarajući zakonski predlozi su predviđeni za 2010–2011. Tu spadaju povećanje neoporezivog dela zarade do nivoa bruto minimalne plate, uvođenje neoporezivog toplog obroka, povećanje progresivnosti u oporezivanju ukupnog prihoda građana. Što se tiče uvođenja sintetičkog progresivnog poreza na dohodak građana, o tome se vode brojne rasprave, pogotovo što je poslednjih godina uočen trend da se mnoge zemlje više orijentišu na indirektne poreze, a neke, koje su ranije uvele sintetički porez na dohodak, sada odustaju od pojedinih elemenata tog poreza. S druge strane, ukidanje doprinosa za zdravstvo zahteva celovitu reformu zdravstvenog osiguranja, što je svakako jedna od nužnih dugoročnih reformi javnog sektora.