Pismo kao trag u vremenu

Bajina Bašta – Prvi Muzej ćirilice u nas, zdanje u slavu nacionalnog pisma, svečano je juče otvoren u bajinobaštanskoj Rači kod istoimenog manastira. Ova nova državna kulturna institucija stvorena je vrednim ulaganjima države tokom minulih četvorogodišnjih radova.

Nije slučajno odabrana Rača, sedište srednjovekovne Račanske književne i prepisivačke škole, za prvi Muzej ćirilice. Vekovi nacionalnog pisma dobijaju poseban smisao u Rači kod manastira, gde se čuvanje istorijske građe i pisane tradicije neguje kao naročita vrednost. Uz to, Bajina Bašta se programima u slavu ćirilice i „Ćiriličnom baštinom” ističe u ovoj deceniji. Zato je muzej nikao ovde u podnožju Tare, a uz njega uređen park, savremeni amfiteatar, pešačke staze, kao privlačno mesto za posetioce.

Otvaranju državnog Muzeja ćirilice, poduhvata od nacionalnog značaja, prisustvovali su izaslanik predsednika republike i savetnik za regionalna pitanja Miloš Vučević, ministri kulture i telekomunikacije Nikola Selaković i Boris Bratina, savetnik predsednika republike Dejan Savić, predstavnici Vlade Republike Srpske, iguman manastira Rača arhimandrit German, rukovodstvo opštine Bajina Bašta, predstavnici kulturne i naučne zajednice, kao i mnoštvo gostiju. Svečanu vrpcu pred ulazom u muzej u prisustvu Miloša Vučevića presekli su ministar Nikola Selaković, predsednik opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić i v. d. direktora Muzeja ćirilice prof. dr Aleksandar Milanović.

Vučević je istakao da će od ovog trenutka Muzej ćirilice simbolizovati naše istorijsko pamćenje, nacionalnu samobitnost, našu kulturu.

– Ovim činom ne obeležavamo samo početak rada jedne ustanove već potvrđujemo trajanje pisma koje je oblikovalo našu nacionalnu individualnost i najdublje moguće se utvrdilo u temeljima naše kulturne samosvesti. Pismo koje je vekovima verno beležilo našu istoriju, koje i danas kao i sutra ostaje jedan od najčvršćih oslonaca našeg duhovnog trajanja. Ćirilica je jedan od najprepoznatljivijih znakova našeg raspoznavanja među narodima, njome su pisane najuzvišenije misli, narodne pesme, naučna i književna dela, sve ono što je srpski narod doprineo evropskoj i svetskoj kulturi. Ona je naš trag u vremenu da smo bili, postojali i još postojimo – kazao je Vučević .

Istorija ćiriličkog pisma, dodao je on, nikada nije bila odvojena od stradalne istorije srpskog naroda.

– Kada god su nailazila velika istorijska iskušenja, ratovi, na udaru se po pravilu nalazila i ćirilica. Različiti vladari i režimi kroz vekove nastojali su da ćirilicu zabrane ili bar potisnu iz javnog života svesni da ona predstavlja jednu od najčvršćih spona koje povezuju srpski narod. Od vremena Marije Terezije, Franca Jozefa, preko politike Benjamina Kalaja, pa sve do devedesetih godina 20. veka pritisci na ćirilicu javljali su se upravo onda kada su se spremali napadi na srpstvo. Zabrane pisma nisu bile samo administrativne mere, već su predstavljale pokušaj da se prekine kulturni kontinuitet jednog naroda, njegova živa veza s precima i potomcima – ukazao je Vučević.

Pomenuo je izaslanik predsednika republike i svedočanstva o tome iz Prvog i Drugog svetskog rata, kada je okupator nastojao da uništi svaki trag ćirilice, a knjige na njoj uklanjao iz škola.

– Ali sve je to ćirilica izdržala i prebrodila, naš narod je znao da je ona identitetski temelj, genetski kod našeg duha i suštine. U komunističkoj Jugoslaviji srpstvo i ćirilica posmatrani su kao arhaične kategorije, velikosrpska hegemonija. Ipak, uprkos zabranama, lomljenju tabli, uprkos paljenju knjiga i progonima, ćirilica je opstala. Ona se vraćala sa svakim novim početkom, svedočeći da slovo može biti jače od svakog oružja i sile – naveo je on.

Vučević je napomenuo da u 21. veku najveći izazovi za ćirilicu ne predstavljaju zabrane, mada i njih, kako je ocenio – ima u regionu, već postepeno zanemarivanje i nezainteresovanost.

– To predstavlja trajne posledice iz komunističkog perioda, ali i modernističkog poimanja života. Ovo je dovelo da je ćirilica u mnogim sredinama počela da se provlači iz javnog prostora. Ali od 2012. ponovo smo počeli da se borimo za ćirilicu i srpstvo. I danas, otvarajući ovaj muzej, simbolično proglašavamo pobedu ćirilice. Dajemo zavet da ćemo je čuvati, jer tako čuvamo svoju suštinu i narodno biće. Zato ovaj muzej ima posebnu misiju: on treba da bude mesto gde će mlade generacije naučiti da je ćirilica istinsko bogatstvo i, zaista, suštinsko evropsko kulturno blago, deo evropske kulturne raznolikosti. U digitalnom dobu, kada se kulture sve više prepliću, upravo je negovanje sopstvenog identiteta preduslov istinskog dijaloga i poštovanja među narodima. Samo onaj koji poštuje svoje nasleđe ume da poštuje i tuđe. Narod koji čuva svoje pismo čuva i svoju kulturu, a čuvanjem kulture čuva i svoje dostojanstvo – kazao je Vučević.

Uz podsećanje na vodeće poslenike naše pismenosti, od Svetog Save do Vuka Karadžića, Aleksandar Milanović je kazao da su Vukova ćirilica i fonetski pravopis omogućili brzu demokratizaciju srpske kulture.

– Muzej koji otvaramo treba da obrazuje, ali i opominje na našu spremnost da se kroz noviju istoriju, pa i danas, lako odričemo jednog od ključnih elemenata srpskog nacionalnog identiteta. Da opominje kako nisu svi kroz istoriju gledali sa simpatijama na srpsku ćirilicu, zabranjivali su je i pokušavali da je unište, a čine to i danas. Muzej ćirilice treba da bude jedna od brana takvim procesima – naglasio je Milanović.