Najviše trgovaca, sve manje poljoprivrednika

Naj­ve­ći broj ži­te­lja glav­nog gra­da i da­lje ra­di u tr­go­vin­skim objek­ti­ma – i to vi­še od njih 136.000, po­ka­zu­je sta­ti­sti­ka Grad­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za upra­vu. Na kra­ju mi­nu­le go­di­ne za­be­le­že­no je ukup­no 854.112 za­po­sle­nih u pre­sto­ni­ci u svim sek­to­ri­ma.

Po­da­ci po­ka­zu­ju jed­no, ali ne­što dru­ga­či­ja sli­ka sva­ko­dne­vi­ce kri­je se iza sta­ti­sti­ke o ve­li­kom bro­ju tr­go­va­ca. Jer pri­vred­na gra­na sa naj­vi­še za­po­sle­nih isto­vre­me­no ima i jed­nu od naj­ve­ćih po­tre­ba za no­vom rad­nom sna­gom. Na ula­zi­ma u broj­ne pro­dav­ni­ce, bu­ti­ke i mar­ke­te već du­go sto­je isti ogla­si za po­sao – „tra­že se rad­ni­ci”, „po­treb­ni pro­dav­ci”, „za­po­šlja­va­mo”... Ta­kvi nat­pi­si su na ne­ki na­čin po­sta­li sa­stav­ni deo ula­za, što go­vo­ri o to­me da po­slo­dav­ci te­ško pro­na­la­ze rad­nu sna­gu, ali i uka­zu­je na manj­ka­vo­sti tr­ži­šta ra­da u ovoj obla­sti. Raz­lo­zi kon­stant­ne po­tra­ge za pro­dav­ci­ma, ka­si­ri­ma i ma­ga­ci­o­ne­ri­ma je­su ni­že za­ra­de, zah­tev­no rad­no vre­me i rad u sme­na­ma.

U od­no­su na kraj 2024. go­di­ne, ce­lo­kup­no tr­ži­šte ra­da u pre­sto­ni­ci mo­že da se po­hva­li sa oko 10.000 rad­ni­ka vi­še, uz ume­re­ne pro­me­ne unu­tar po­je­di­nih de­lat­no­sti. Po­da­ci uka­zu­ju na to da od ukup­nog bro­ja 103.414 či­ne pred­u­zet­ni­ci, za­po­sle­ni kod njih i oni ko­ji sa­mo­stal­no oba­vlja­ju de­lat­nost, dok je broj re­gi­stro­va­nih sa­mo­stal­nih po­ljo­pri­vred­ni­ka 1.589. Broj­ka uka­zu­je na opa­da­nje u od­no­su na ra­ni­ji pe­ri­od. Sve je ma­nje mla­dih ko­ji se okre­ću ze­mljo­rad­nji, sto­čar­stvu i šu­mar­stvu – naj­vi­še zbog te­škog fi­zič­kog po­sla, ne­iz­ve­sne za­ra­de i atrak­tiv­no­sti ra­da u užem grad­skom je­zgru.

U vr­hu li­ste naj­za­stu­plje­ni­jih za­ni­ma­nja su ona u ad­mi­ni­stra­ci­ji i po­slo­vi­ma u ve­zi sa njom, kao i u dr­žav­noj upra­vi i so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju, i tu ra­di po 79.000 oso­ba, a u pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji ih je go­to­vo 70.000.

Pri­me­će­no je u po­sled­njem kvar­ta­lu i od­re­đe­no po­ve­ća­nje bro­ja rad­ni­ka u sa­o­bra­ća­ju i skla­di­šte­nju, uslu­ga­ma sme­šta­ja i is­hra­ne, fi­nan­sij­skim de­lat­no­sti­ma, u po­slo­va­nju ne­kret­ni­na­ma i dru­gim, dok je sek­tor zdrav­stve­ne i so­ci­jal­ne za­šti­te ostao go­to­vo na istom ni­vou u od­no­su na pret­hod­ni pe­ri­od.

Pri­met­ni­ji pad za­be­le­žen je u obla­sti struč­nih, na­uč­nih, ino­va­ci­o­nih i teh­nič­kih de­lat­no­sti. Sa 81.919 za­po­sle­nih kra­jem 2024. go­di­ne, ovaj sek­tor je u to­ku 2025. ostao bez oko dve hi­lja­de rad­ni­ka, a sli­čan trend uočen je i u in­for­mi­sa­nju i ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma. U in­du­stri­ji umet­no­sti, za­ba­ve i re­kre­a­ci­je za­po­sle­no je 19.256 lju­di, dok u obra­zo­va­nju ra­di oko 40.000.

Upr­kos po­je­di­nim pa­do­vi­ma, za­po­sle­nost u pre­sto­ni­ci je na sta­bil­nom ni­vou i na­sta­vlja da ra­ste, a po­slo­vi ko­ji do­no­se si­gur­nu za­ra­du, nu­de rad od ku­će i ne iz­i­sku­ju te­žak fi­zič­ki rad ima­ju pred­nost nad tra­di­ci­o­nal­nim.