Sukobi stranih sponzora kidaju šavove blokadera

Snimak nastao na sastanku takozvanih studenata u blokadi, krajem prošle godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, svedoči o nizu međusobnih podela, optužbi, svađa i razmirica koje dovode u pitanje samo postojanje jedinstvene studentske liste i programa za izlazak na izbore. Na sastanku se može čuti nekoliko aktivista blokaderskog pokreta koji govore o podeli studenata u blokadi na beogradsku i novosadsku frakciju, kao i dovođenje u pitanje smisla daljih političkih poteza.

Bivša rektorka beogradskog univerziteta i istaknuta članica Inicijative „Proglas” Ivanka Popović izrazila je zabrinutost zbog sve većeg razdora u, kako ga naziva, studentskom pokretu. „Studenti sada nisu skup pojedinaca, nego su politička snaga koja donosi određene odluke, prave određene kompromise, što ne znači da time idu protiv svojih stavova, ali zarad ostvarivanja te zajedničke akcije vi morate da nađete minimalan zajednički aspekt koji bi obezbedio funkcionisanje cele te opozicione grupacije. Da bi taj front funkcionisao, neka pravila moraju da se uspostave. Time što se te grupe u okviru opozicionog sektora napadaju, to opet ide naruku sadašnjoj vlasti. Niko nema tapiju na borbu za pravnu državu”, izjavila Popovićeva za TV Insajder.

Istovremeno, dodatnom kidanju šavova u opozicionim strukturama gotovo svakodnevno doprinose i lideri aktuelnih opozicionih stranaka. Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš doveo je u pitanje inicijative blokadera kojima se obeležavaju prošlogodišnja okupljanja, ocenjujući ih kao besmislene. „Očigledno je da vlast diže glavu. To je bilo očigledno u Novom Sadu. Očigledno je i da je malo došlo do zamora. Setite se prošlogodišnjih protesta ispred RTS-a za mnogo manje stvari, a sada je promenjeno rukovodstvo, pa ništa”, poručio je Ponoš za Novu S. Dodao je da „nema vajde od toga da mi obeležavamo ono što je bilo prošle godine, važno je šta mi radimo ove godine”. Kako navodi, opozicioni pokreti dozvolili su sebi da zavise samo od toga koliko će ih vlast inspirisati, što će se odraziti loše po njihov rejting. „Vučić je u Minhenu najavio da će izbori biti u decembru. Šta mi radimo do decembra? Mi u stvari i dalje nemamo komunikaciju između onoga što je studentski pokret i opozicija, curi nam vreme”, konstatovao je Ponoš.

Univerzitetski profesor, sociolog Vladimir Vuletić za „Politiku” podseća da je još tokom protesta postalo jasno da postoji nekoliko linija podele u blokaderskom pokretu. „Posmatrano sa strane, a na osnovu saopštenja različitih plenuma i aktivnosti studenata u blokadi, moglo bi se reći da postoje značajne podele kad je reč o nizu pitanja. Već na samom početku bilo je očigledno da postoje grupe koje se zalažu za radikalnu promenu čitavog društvenog sistema liberalne demokratije, pa se kao alternativa nudio neki oblik neposredne demokratije. Uostalom, i sami ’plenumi’ i ’zborovi’ su izraz takvog pristupa. Nasuprot njima, veći deo studenata u blokadi zalagao se za političko organizovanje u okviru postojećeg stranačkog sistema, što je i dovelo do zahteva o raspisivanju izbora i ideje o studentskoj listi”, kaže Vuletić.

Dodaje da je navedenu podelu pratila i ideološka – na liberale, radikalne levičare i nacionalno orijentisanu desnicu. „Liberali su, na primer, imali snažnu podelu pojedinih nastavnika na fakultetima koji su od samog početka pokušavali da usmeravaju studente u blokadi. Upravo te grupe bile su najaktivnije u organizovanju hodočašća u Brisel i Strazbur i za dobijanje podrške EU. Za druge grupe mnogo važnije je bilo koketiranje s nacionalnim i religioznim simbolima i distranciranje od EU. Teško je reći u kojoj meri je to bila izvorna podela jer ne treba izgubiti iz vida uticaj različitih spoljnih činilaca na studentski pokret, posebno u određenim fazama njihove aktivnosti”, primećuje Vuletić.

Na sve to, kaže, nadovezala se podela kad je reč o pitanju saradnje s opozicionim strankama, ali i finansiranja pokreta. „Dok se s jedne strane uključivanje stranaka u studentski pokret smatra dobrodošlim, postoje i oni koji odbijaju svaki oblik saradnje, smatrajući da to može samo da našteti ugledu studentskog pokreta. Finansiranje je takođe jedan od izvora podela. Neke grupe i plenumi nisu imali gotovo nikakvu finansijsku podršku, dok su s druge strane neki plenumi, pre svega u Novom Sadu, bili znatno finansijski podržani od strane različitih nevladinih organizacija. Teško je reći da li je to uticalo i na izbor načina borbe, ali je izvesno da u samom pokretu postoje oni koji smatraju da nasilan oblik borbe treba pretpostaviti mirnim protestima. Čak i kad se verbalno ne zalažu za to, praksa pojedinih grupa svedoči da takva podela postoji”, kaže Vuletić.

Marketinški stručnjak i analitičar Nebojša Krstić ocenjuje da su podele među blokaderima bile vidljive i pre pojave snimaka koje ih potvrđuju. „Vidljivi su bili rasprave i sukobi oko raspodele novca koji blokaderi dobijaju iz inostranstva, a bilo je čak i tuča. Sećamo se one u Novom Pazaru ili vaspitnih šamara Mile Pajić jednom od blokadera pre toga. Najnoviji snimci govore da se podele produbljuju i po liniji ’ljudskih resursa’. Javljaju se blokaderski glasovi koji pitaju kako na ’studentskoj’ listi dominiraju osobe koje su praktično stvarale sistem koji blokaderi navodno žele da promene, pa se tu pominju imena Zdenka Tomanovića i Tanasija Marinkovića. Takođe, podele su i po liniji gradova. Na primer, blokaderi Novog Sada negoduju što im blokaderi iz Beograda kroje kapu i naređuju šta smeju, a šta ne smeju da rade”, kaže Krstić pozivajući se na snimke putem kojih, kako ističe, svako može da se uveri u istinitost njegovih reči.

Sagovornik „Politike” dodaje da je jedino pitanje oko kojeg se blokaderi slažu otklon prema postojećoj opoziciji. „Blokaderi se, to je očigledno, ne slažu ni oko čega, od načina raspodele para, ličnosti koje ih predstavljaju, ideoloških i političkih pitanja. Jedino oko čega se slažu jeste da ne žele uza se postojeću opoziciju. Uzaludni su ogromni napori koje su neki opozicioni lideri uložili kako bi se umilili blokaderima, uzaludan je do maksimuma pojačani antivučićevski narativ – kletve, uvrede, hitlerizacija i kriminalizacija Vučića, što za cilj ima da ih u blokaderskim očima učini prihvatljivim za koaliciju. Nestranačka blokaderska srca ostaju hladna prema Đilasu, Mariniki i ostalom društvu, baš kao što su odbojni i prema ličnostima iz takozvanog Proglasa. Sve teče, sve se menja, pa će se možda i to vremenom promeniti, u skladu sa slabljenjem magijske moći pojma ’student’”, zaključuje Krstić.

Vladimir Vuletić podseća da se na primeru čestitke za Dan državnosti Republike Srpske videlo da postoji i podela u odnosu prema nacionalnom pitanju. „Konfrontacija različitih plenuma kad je reč o tom pitanju prevaziđena je tako što su svi povukli svoje prvobitne objave, ali time je podela samo gurnuta pod tepih. Neke od ovih podela su autentične, ali deo je posledica delovanja grupa koje pokušavaju da utiču na plenume spolja. Tu mislim kako na političke stranke, tako i na različite nevladine organizacije, pa i na strane centre moći koji ne deluju direktno, ali se njihov rukopis može lako prepoznati”, smatra Vuletić.

Da se iza vidljivih podela krije zapravo sukob inostranih struktura koje stoje iza pokreta, ocenjuje Nebojša Krstić. „Sve više mi se čini da je konsenzus blokadera oko sastava njihove liste, koja se u šali zove studentskom, iako najmlađi student na listi ima 70 godina, nemoguć. To je razlog što dosad niko nije potvrdio imena sa liste koja objavljuju i blokaderski mediji, oni pod kontrolom Šolaka, a i oni pod Miškovićevom. Pritom, ovih dana je prostrujala vest da je Milo Lompar izbačen sa ’studentske’ liste, što povlači za sobom da će sa liste biti izbačeni i svi drugi koji su, praktično, na nju stavljeni od strane jedne od službi koja je deo zamešateljstva u haosu organizacije i finansiranja ’krvave šake’. Tako da, u stvari, to i nije sukob među blokaderima, već među stranim službama koje su, iako tradicionalno suprotstavljene, u jednom trenutku pronašle zajednički interes da destruiraju srpsku državu i njeno društvo”, kaže Krstić. U tom smislu, smatra, postoji mogućnost da se napravi i zasebna „patriotska” lista blokadera. „Postavlja se i pitanje ko brani bilo kojoj stranci opozicije koja želi da se ogrebe o popularnost pojma ’studenti’ da napravi i svoju ’studentsku listu’”, upitao je Krstić.

Na pitanje da li bismo na izborima mogli da vidimo više tzv. studentskih lista, Vladimir Vuletić kaže da je u ovom trenutku teško dati odgovor, jer postoje i određeni integrativni faktori koji su do sada pomogli da se pokret ne raspadne u potpunosti. „Izvesno je, međutim, da će studentska lista pre izbora morati da se opredeli u vezi s određenim pitanjima, ali i da odluči o mestu različitih ličnosti na izbornoj listi. To bi svakako moglo da izazove razdore, ali pretpostavljam da će oni koji, pre svega finansijski, odlučujuće utiču na usmeravanje pokreta naći način da te podele minimizuju bar do izbora”, ocenjuje Vuletić. Na pitanje o eventualnoj saradnji studentske liste i opozicionih stranaka, kaže da se u ovom trenutku čini kako je među studentima u blokadi snažnija frakcija koja smatra da saradnja sa strankama može da šteti ugledu studentske liste. „Sve su, međutim, jači glasovi, posebno među onima koji navodno podržavaju studente, da bi zajednička lista mogla ozbiljnije da ugrozi dominaciju vladajuće koalicije. O tome se, međutim, neće pitati samo plenumi već i opozicione stranke”, zaključuje Vuletić.

Razdor oko EU, Kine, Rusije, Trampa i Kosmeta

Delegacija sastavljena od 14 studenata iz Novog Sada, Niša i Novog Pazara, kako prenose beogradski mediji, otputovala je u Brisel da bi tražila podršku u Evropskom parlamentu. Beogradska frakcija studenata u blokadi odbila je da učestvuje i delegira svoje predstavnike u Briselu, što svedoči o još jednoj podeli. Na novim snimcima koje je objavio Informer, nastalim na sastanku blokadera 9. februara, dogovarano je kako nastupiti u Briselu, uz obavezan zahtev da se sastanu s izvestiocem EP Toninom Piculom. Između ostalog, govorilo se o potrebi da od EU traže novac, kritikuju i napadnu saradnju s Kinom i Rusijom, da ne govore protiv Donalda Trampa, jer bi onda on podržao Aleksandra Vučića i da se prećuti na pitanje o Kosovu i Metohiji jer, kako učesnici ističu, potrebna im je samo podrška za smenu vlasti, a ne ulazak u dalja nacionalna pitanja.