Eskalacija duž Durandove linije: Pakistan pokrenuo operaciju „Pravedni bes" protiv Avganistana

Eskalacija dugotrajnih tenzija duž sporne Durandove linije prerasla je u otvoreni vojni sukob između Pakistana i Avganistana, nakon što je pakistanski ministar odbrane Havadža Asif proglasio „otvorenu konfrontaciju“ sa susednom zemljom. Razmena optužbi, granični upadi i vazdušni udari u kratkom roku su region doveli na ivicu šireg rata.

Pakistansko Ministarstvo informisanja i radiodifuzije saopštilo je 22. februara da su izvedeni ciljani napadi na položaje organizacija Tehrik-e-Taliban Pakistan i Vilajat Horasan, avganistanskog ogranka Islamske države. Kao povod navedeni su nedavni teroristički napadi na pakistanskoj teritoriji.

Kabul je, međutim, optužio Islamabad da su pogođeni civilni objekti i da je bilo žrtava među stanovništvom, uključujući žene i decu.

Operacija duž Durandove linije

Sukob je dodatno eskalirao nakon što su avganistanske snage pokrenule operaciju duž takozvane Durandove linije, granice uspostavljene sporazumom iz 1893. godine, koju Kabul formalno nikada nije u potpunosti priznao. Prema navodima televizije TOLONews, pozivajući se na avganistansko Ministarstvo odbrane, reč je o „odmazdnoj operaciji“.

Izvori iz bezbednosnih struktura u Kabulu tvrde da je najpre zauzeto osam pakistanskih uporišta u oblasti Gušte, u provincijama Nangarhar i Kunar, da bi kasnije bilo saopšteno da je pod kontrolu stavljeno ukupno 20 prednjih položaja.

Portparol vladajućeg talibanskog pokreta Zabihulah Mudžahid izjavio je da su napadi „odgovor na zločine i stalna kršenja zakona od strane pakistanske vojske“, optužujući Islamabad da je i ranije gađao „mirna područja pod izgovorom borbe protiv terorizma“.

Pakistan je uzvratio vazdušnim napadima na Kabul, kao i na ciljeve u provincijama Kandahar i Paktija. Talibani su potvrdili da su napadi izvedeni, ali nisu izneli podatke o eventualnim žrtvama.

Pakistansko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je uništeno veliko skladište municije i da je napadnuto sedište talibanskih snaga. Istovremeno, prema izveštajima medija, avganistanske snage su oborile jedan pakistanski avion u avganistanskom vazdušnom prostoru, što predstavlja najozbiljniji incident od povratka talibana na vlast 2021. godine.

Bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai poručio je da će Avganistanci „braniti svoju zemlju pod bilo kojim okolnostima i odgovoriti jedinstvom, snagom i hrabrošću“.

Pakistan je zvanično pokrenuo operaciju pod nazivom „Pravedni bes“, opisujući je kao odgovor na „neizazvanu agresiju“ avganistanskih talibana u više pograničnih oblasti, prenosi list „Dawn“.

Ministar odbrane Havadža Asif otišao je korak dalje, najavivši početak „otvorenog rata“ sa Avganistanom. On je izrazio razočaranje što, kako je naveo, nakon povlačenja NATO-a nije došlo do stabilizacije prilika u Avganistanu.

„Strpljenje Pakistana je iscrpljeno. Uslediće odlučna akcija“, poručio je Asif, dodajući da pakistanska vojska „nije došla iz inostranstva“ i da „dobro poznaje realnost na terenu“.

Iran nudi posredovanje

U trenutku kada su obe strane podigle vojnu pripravnost, Iran je ponudio posredovanje. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je Teheran spreman da pomogne u pokretanju dijaloga i smanjenju tenzija.

Prema njegovim rečima, Avganistan i Pakistan treba da „reše postojeće razlike u okviru dobrosusedskih odnosa“, a Islamska Republika Iran je spremna da olakša proces pregovora.

Ova eskalacija dolazi svega nekoliko meseci nakon što su 18. oktobra 2025. godine, uz posredovanje Katara u Dohi, dve zemlje postigle dogovor o prekidu vatre i uspostavljanju mehanizama za praćenje stabilnosti duž granice.

Tadašnji sporazum ocenjen je kao korak ka deeskalaciji, ali se pokazalo da su duboki bezbednosni i politički sporovi, posebno u vezi sa delovanjem ekstremističkih grupa i statusom sporne granice, ostali nerešeni.

Nagla eskalacija i uzajamne optužbe za agresiju sada otvaraju pitanje da li će sukob ostati ograničen na pogranični pojas ili bi mogao da preraste u širi regionalni rat, sa posledicama koje bi se odrazile daleko izvan južne Azije.