Makron pred „poslednjom šansom": nuklearni kišobran za Evropu

Francuski predsednik Emanuel Makron održaće 2. marta govor o nuklearnoj strategiji Francuske, koji bi, kako ocenjuje „Politiko“, mogao predstavljati njegovu „poslednju šansu“ da se jasno obaveže na obezbeđivanje francuskog „nuklearnog kišobrana“ za evropske saveznike.

Francuska je jedina država članica Evropske unije koja poseduje nuklearni arsenal, dok je druga evropska nuklearna sila Ujedinjeno Kraljevstvo. U kontekstu pojačane zabrinutosti evropskih zemalja zbog buduće uloge Sjedinjenih Američkih Država u obezbeđivanju bezbednosti kontinenta, naročito nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, Makron je još prošle godine najavio otvaranje rasprave o mogućnosti da Francuska svojim nuklearnim potencijalom doprinese zaštiti evropskih saveznika.

Ta inicijativa izazvala je oštru reakciju Moskve. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da u Makronovim izjavama prepoznaje „note nuklearne ucene“ i ambiciju Pariza da postane nuklearni „pokrovitelj“ Evrope. Moskva je poručila da će te stavove uzeti u obzir prilikom planiranja sopstvene odbrambene strategije.

Makron je u oktobru saopštio da se radi na ažuriranju francuske nuklearne doktrine i najavio da će početkom 2026. godine predstaviti nove smernice. Predstojeći govor, međutim, dobija dodatnu težinu u svetlu činjenice da njegov predsednički mandat ističe 2027. godine. Prema istraživanjima javnog mnjenja, pobedu na narednim izborima mogao bi da odnese kandidat krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, čije rukovodstvo se protivi ideji širenja francuskog „nuklearnog kišobrana“ na ostatak Evrope.

Zbog toga se očekuje da Makron ponudi inicijative koje bi potencijalnom nasledniku bilo teško da poništi bez narušavanja kredibiliteta Francuske. „Politiko“ navodi da bi među takvim koracima mogli biti raspoređivanje lovaca „rafal“, sposobnih za nošenje nuklearnog naoružanja, u druge evropske zemlje, kao i mogućnost razmeštanja francuskih nuklearnih bojevih glava u inostranstvu. Pominje se i povećanje broja bojevih glava, kao i uključivanje evropskih partnera u francuske vojne vežbe koje simuliraju scenarije nuklearnog napada.

Zvaničnici Jelisejske palate za sada odbijaju da otkriju detalje govora. Ipak, deo evropskih zakonodavaca već je izrazio spremnost da podrži konkretnije korake u pravcu jačanja zajedničkog odvraćanja.

Istraživač Masačusetskog tehnološkog instituta i stručnjak za nuklearno odvraćanje Florijan Galeri upozorava da bi, usled političkih i ekonomskih ograničenja, formulacije u govoru mogle biti oprezne i delimično neodređene. U takvim okolnostima, Makron će nastojati da balansira između ambicije da učvrsti ulogu Francuske kao ključnog bezbednosnog oslonca Evrope i realnosti unutrašnjih političkih prilika uoči predsedničkih izbora 2027. godine.