Gas ostaje centralni deo energetskog miksa Evrope

Potražnja za prirodnim gasom u Evropi postepeno će opadati u grejanju, industriji i proizvodnji električne energije. Strukturna ograničenja, sporo uvođenje obnovljivih izvora energije i problemi sa pristupačnošcu drže gac centralnim u energetskom miksu, čak i dok klimatski zakoni EU i Velike Britanije zahtevaju značajno smanjenje potrošnje gasa do 2030. i 2040. godine, kaže se u izveštaju Rabobanke.

Evropski savet je krajem prošle godine pristao na izmenu Evropskog zakona o klimi (ECL), uvodeći obavezući cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, kao deo šireg cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Da bi se ovo postiglo, potražnja za gasom u EU bi trebalo da padne na 256 milijardi kubnih metara godišnje do 2030. i 117 milijardi kubnih metara godišnje do 2040. godine – što je pad od 66 odsto u odnosu na nivoe iz 2023. godine, prema izveštaju istraživačke grupe Zero karbon analitiks, prenosi Nacionalni energetski komitet Srbije.

„Ipak, uprkos rastućem pritisku za dekarbonizaciju, gas ostaje centralni deo energetskog miksa Evrope — posebno u proizvodnji električne energije, industriji i grejanju stambenih objekata. Brzina smanjenja potražnje zavisi od skalabilnosti i pristupačnosti alternativa kao što su zeleni vodonik, biometan i elektrifikacija”, navodi se u izveštaju.

Očekuje se, kako se dodaje, da će industrijska potražnja za gasom u Evropi takođe opadati samo postepeno do 2030. godine, jer nedostatak lako dostupnih alternativa sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su biometan i obnovljivi vodonik, usporava tempo prelaska na druga goriva.