Srbija ostaje čvrsto posvećena evropskoj budućnosti, ali proces proširenja mora da ostane fer i predvidiv, poručila je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić iz Budimpešte, gde je učestvovala na 12. Konferenciji predsednika parlamenata Jugoistočne Evrope. „Završetak evropskog projekta nije samo u interesu zemalja kandidata, već i strateška potreba EU. Srbija je spremna da nastavi svoj deo sa odgovornošću, samopouzdanjem i jasnom vizijom Evrope, koja je cela, jaka i inkluzivna”, izjavila je Brnabićeva.

Kako naglašava, pravo pitanje je da li EU može da zamisli svoju budućnost bez potpune integracije regiona zapadnog Balkana. „Evropski put za zapadni Balkan i dalje predstavlja najčvršći okvir za stabilnost, razvoj i demokratsku transformaciju. Nije iznenađujuće što je danas situacija nepredvidiva, neujednačena i nepostojana, ali je potrebno da se obnovi poverenje u proces proširenja, a da to zahteva fleksibilnost, jasnoću i jednake standarde za sve zemlje kandidate. Za EU je proširenje više od politike. To je pitanje kredibiliteta i strateške vizije. Srbija pristupa ovom procesu sa ozbiljnošću i odgovornošću”, navela je Brnabićeva.

Neophodno je, kako naglašava, da sve zemlje kandidati budu ocenjivane po istim standardima i principima. „Konzistentnost nije samo tehničko pitanje, već apsolutna osnova poverenja između EU i regiona. Međutim, postoje dva primera od mnogih u kojima je EU izneverila Srbiju i sve njene građane. Prvi je Briselski sporazum iz 2013, čiji je potpisnik takođe bila i EU, garantujući svojim potpisom njegovu punu implementaciju. U poslednjih 13 godina, Priština nije samo propustila da implementira čak jedno slovo tog sporazuma, već je često javno isticala da je za njih sporazum irelevantan i da Briselski sporazum za njih u osnovi ne postoji”, podseća Brnabićeva, dodajući da je EU, kao garant pune implementacije sporazuma, ćutala i nikada nije ispunila obećanje da će potpisano biti realizovano i da će biti formirana Zajednica srpskih opština.

Prema rečima Ane Brnabić, drugi primer je Klaster 3, za koji je Srbija ispunila sve tehničke uslove, a još uvek nije otvoren, „iako pet uzastopnih godišnjih izveštaja Evropske komisije potvrđuje da je Srbija ispunila uslove i poziva sve članice EU da započnu pregovore za otvaranje ovog klastera u Srbiji”. „Ovo su samo dva primera obećanja i obaveza koje EU nikada nije ispunila. Potpuno sam svesna da još uvek ima mnogo toga što moramo uraditi, posebno u pogledu izveštaja o vladavini prava i usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali u međuvremenu, EU mora ispuniti ono što nam je obećala. Ovo je jedini način da se izgradi ili obnovi poverenje”, jasna je Brnabićeva.

Kako je ocenila, Evropa stoji pred strateškim izborom. „Ne može EU da govori o svojoj budućoj jedinstvenosti, bezbednosti i ekonomskoj snazi, a da pritom ostavlja zemlje zapadnog Balkana na marginama svoje vizije. EU koja gleda u budućnost mora priznati da zapadni Balkan nije spoljni prostor koji čeka da bude integrisan nekada”, rekla je ona i dodala da što se tiče Srbije, ostajemo posvećeni dijalogu, stabilnosti i saradnji, pre svega unutar regiona, kao i da zaštita našeg naroda, očuvanje mira na KiM ostaju osnovni nacionalni prioritet koji se sprovodi kroz odgovornu diplomatiju i poštovanje međunarodnog prava.

Blokaderi traže podršku stranaca

Govoreći o političkoj situaciji u Srbiji, Brnabićeva je poručila da blokaderi misle da je potrebna podrška stranaca da bi bili na vlasti. „Mi mislimo da je potrebna podrška i poverenje građana Srbije. To je razlika između nas iz SNS-a i blokadera iz bivše vlasti kao što je Borko Stefanović”, izjavila je Brnabićeva na pitanje kako komentariše navode Borka Stefanovića da ona i predsednik Srbije Aleksandar Vučić idu po svetu i obećavaju sve samo da bi opstali na vlasti.

Orban: Počela era Evrope nacija

Konferenciju u Budimpešti je otvorio predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover, a učesnicima se obratio i premijer Mađarske Viktor Orban. „Evropa se nalazi u situaciji u kojoj se svetski sistem moći menja. Ovo nazivamo krajem ere liberalnog svetskog poretka u zapadnom svetu. Međunarodna politika je bila pod uticajem institucija i organizacija sa moći koja je parirala državama. Zlatno doba ove međunarodne politike bio je liberalni svetski poredak. Mi, državni lideri, doživeli smo da su se naš autoritet i suverenitet u sopstvenoj zemlji stalno smanjivali. To je slučaj unutar EU”, ocenio je Orban. Kako najavljuje, sada je počela era patriotskih država i ideja Evrope nacija. „Snage koje žele nacionalni suverenitet u Evropi će jačati, kao i argumenti zasnovani na nacionalnim interesima. Tramp je preokrenuo uspostavljene transatlantske odnose”, kaže Orban, uz zaključak da „Amerikanci sada prelaze na bilateralne sporazume koji se ne zasnivaju na vrednostima, već na interesima”, kao i da je važno i pitanje energetske suverenosti.