Šo­lji­ca ka­fe me­đu policama sa knji­ga­ma

Pod­ne, šo­lji­ca ka­fe i knji­ga u ru­ci... ta­ko iz­gle­da dan su­gra­đa­na ko­ji­ma či­ta­nje pred­sta­vlja uži­va­nje i od­mor.

Za ova­ko is­pu­nje­no vre­me ni­je po­tre­ban od­la­zak u bi­bli­o­te­ku jer su mno­ge knji­ža­re u svoj „me­ni” uvr­sti­le raz­ne ka­fe, ča­je­ve, na­pit­ke. Me­đu po­li­ce sa knji­ga­ma sta­vi­li su sto­lo­ve i fo­te­lje i na­pra­vi­li pra­ve oaze za knji­go­ljup­ce.

Kao i u dru­gim svet­skim pre­sto­ni­ca­ma, i Be­o­grad mo­že da se po­hva­li knji­ža­ra­ma ko­je su bi­bli­o­te­ke i ka­fi­ći u jed­nom. Mi­ris ka­fe i to­plog ča­ja neo­do­ljiv je i za po­se­ti­o­ce ko­ji su ušli da sa­mo na br­zi­nu pa­za­re šta im tre­ba, da ipak za­sta­nu i okre­nu po­ko­ju stra­ni­cu.

Naj­ve­ći uspeh na ova­kvim me­sti­ma je to što da­ju mo­guć­nost da se knji­ge či­ta­ju bez ku­po­vi­ne. Po­treb­no je sa­mo pa­žlji­vo da se oda­be­re na­slov i uz to­pli na­pi­tak uži­va se u sva­koj sle­de­ćoj stra­ni­ci.

Vre­me za­dr­ža­va­nja je neo­gra­ni­če­no, što je do­bro za one ko­ji oda­be­ru obim­ne na­slo­ve ili ne mo­gu da se od­lu­če šta im se sle­de­će či­ta.