Dužni smo da čuvamo ustavnost i institucionalni poredak

Banjaluka – Republika Srpska je uspostavljena Ustavom i zato smo dužni da čuvamo njenu ustavnost i institucionalni poredak, poštujemo nadležnosti koje su utvrđene najvišim aktom i štitimo prava svih građana, izjavio je juče ministar pravde Republike Srpske Goran Selak, izvestio je Tanjug.

„Ustav nije samo najviši politički i pravni akt, to je osnov na kojem počivaju institucije, propisuju se pravila i štite prava svakog čoveka. Ustav je temelj državnosti”, rekao je Selak.

On je, povodom 34 godine od donošenja prvog Ustava Republike Srpske, rekao da je to podsetnik da je pravo temelj uređenog društva.

„U vremenima izazova, upravo je dosledno poštovanje Ustava najjači garant stabilnosti, pravne sigurnosti i poverenja u Republiku Srpsku”, poručio je Selak.

Značaj Ustava se, kaže, pre svega, ogleda u uspostavljanju okvira za funkcionisanje sistema u različitim okolnostima.

„Ustav određuje nadležnosti organa vlasti, utvrđuje princip podele i nezavisnost sve tri vrste vlasti i obavezuje sve nosioce javnih funkcija da postupaju u skladu sa ustavnim aktom i zakonima. Bez takvog okvira nema ni pravne sigurnosti, ni poverenja građana u institucije, niti u svoju republiku”, rekao je Selak.

Prema njegovim rečima, Ustav Republike Srpske je tokom godina pokazao da je stabilan i izdržljiv iako je pretrpeo mnogobrojne izmene.

„Njegova usklađenost sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH potvrđuje da Srpska svoju poziciju gradi u skladu sa međunarodno priznatim okvirom i uz uvažavanje složene ustavne strukture BiH. Upravo ta ravnoteža, između samostalnog uređenja i poštovanja zajedničkog okvira, predstavlja jedan od najvažnijih elemenata našeg pravnog sistema”, naveo je Selak.

On je istakao da je posebno važno naglasiti da Ustav ne štiti institucije radi njih samih, već radi građana.

„Ustav garantuje ljudska prava i slobode, jednakost pred zakonom, pravo na imovinu, pravo na pravično suđenje i pravnu zaštitu. Svaka norma ima smisao samo ako se dosledno primenjuje i ako građanin može da oseti njeno dejstvo u svakodnevnom životu”, napomenuo je Selak.

On je istakao da snažan i stabilan ustavni poredak zahteva stalno unapređenje institucija.

„Potrebno je raditi na jačanju kapaciteta, unapređenju transparentnosti i poverenja javnosti, kao i na modernizaciji sistema kako bi bio dostupan i efikasan. Samo tako Ustav prestaje da bude formalni tekst i postaje živa norma koja uređuje odnose u društvu na adekvatan način”, zaključio je Selak.

Inače, najviši pravni akt Republike Srpske, koji je uz određene amandmane i danas na snazi, donet je pre izbijanja tragičnih sukoba i jednostranog bošnjačkog i hrvatskog proglašenja nezavisnosti BiH nakon referenduma održanog 1. marta na kojem nisu učestvovali Srbi. Prvi korak srpskih poslanika u Sarajevu i njihova istorijska odluka da osnuju Skupštinu srpskog naroda u BiH označili su stvaranje Republike Srpske.

Skupština srpskog naroda u BiH osnovana je 24. oktobra 1991. godine, nakon što su 14. oktobra srpski poslanici preglasani u Skupštini SR BiH.

Skupština je raspisala plebiscit o ostanku srpskog naroda u zajedničkoj državi Jugoslaviji na kojem su se Srbi u BiH gotovo 100 odsto izjasnili za tu opciju. Muslimani i Hrvati nisu priznali rezultat plebiscita, nakon čega su svi srpski poslanici iz svih stranaka u Skupštini SR BiH nastavili rad u Skupštini srpskog naroda u BiH i počeli donošenje akata kojima je konstituisana Republika Srpska.