Visoki troškovi zdravstvene nege produbljuju ekonomsku nesigurnost starih

Skoro dve trećine starih osoba u našoj zemlji imaju potrebu za nekim oblikom podrške zbog velikih teškoća u funkcionisanju izazvanih invaliditetom ili nekom hroničnom bolešću. Najveći izazov za naše starije sugrađane predstavlja odlazak u nabavku i kod lekara, a veliki broj njih ima problem i sa hodanjem i penjanjem uz stepenice. Svaka druga stara osoba ima poteškoće sa održavanjem higijene prostora i pripremom hrane, a potrebe za podrškom rastu sa godinama. Iako je penzija glavni izvor prihoda za najveći broj starih, ona često ne podmiruje sve njihove potrebe, a podaci govore da čak dve trećine njih imaju poteškoća u pokrivanju osnovnih mesečnih troškova. Nažalost, visoki troškovi dugotrajne nege dodatno produbljuju ekonomsku nesigurnost, pa trećina starih smanjuje ili potpuno odustaje od troškova za hranu, komunalije ili lekove kako bi mogla da priušti neophodnu negu, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Uticaj dugotrajne nege na siromaštvo starijih osoba u Srbiji”, koje su partnerski realizovali Crveni krst Srbije i Grupa za razvojnu inicijativu „Sekons”.

Kako je istakla Tijana Valjković iz Grupe za razvojnu inicijativu „Sekons”, istraživanje koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika, u cilju mapiranja ključnih izazova sa kojima se starije osobe suočavaju u obezbeđivanju pomoći i podrške, pokazalo je da svaka deseta starija osoba kojoj je potrebna podrška poput hranjenja, kupanja i presvlačenja – ne uspeva sebi da obezbedi tu podršku.

„Važno je razumeti da skoro trećina starijih osoba živi sama, što istovremeno ukazuje na njihovu samostalnost, ali i na usamljenost i potencijalne potrebe za dodatnom socijalnom podrškom. Sa starošću raste i broj samačkih domaćinstava, a za više od polovine penzionera penzija predstavlja jedini izvor prihoda u domaćinstvu, što ukazuje na visoku zavisnost starijih osoba od penzionog sistema i njihovu potencijalnu ranjivost, o čemu svedoči podatak da gotovo polovina ispitanika iz našeg uzorka navodi da jedva pokriva troškove života. Sa druge strane, čak 72 odsto starijih ima potrebu za određenim oblikom podrške usled velikih teškoća u funkcionisanju, izazvanih invaliditetom ili hroničnim oboljenjima. To ne treba da čudi ako imamo na umu podatak da osobe starije od 65 godina u proseku imaju pet hroničnih oboljenja”, upozorila je Tijana Valjković.

Ona je dodala da rezultati ovog istraživanja govore da sa porastom godina života dolazi do slabljenja neformalnih mreža podrške, pa su najstariji sve češće prinuđeni da samostalno finansiraju potrebnu negu. Oni koji je plaćaju iz sopstvenog džepa najčešće angažuju negovatelje preko oglasa, dok se drugi oslanjaju na neformalne negovatelje iz sopstvenog okruženja. Posebno zabrinjava podatak da više od trećine starih koji su učestvovali u ovom istraživanju navodi da im je potrebna podrška u obezbeđivanju zdravstvene nege u kućnim uslovima, posebno u vezi sa uslugama poput davanja terapije, previjanja rana i fizikalne terapije. Čak dve trećine starih koji ne mogu da obezbede potrebnu podršku žive u ruralnim sredinama, što ukazuje na ozbiljne razlike u dostupnosti između seoskih i urbanih sredina.

Manuel Aigner, ataše Saveznog ministarstva za rad, socijalna pitanja, zdravstvo, negu i zaštitu potrošača Austrije, istakao je da siromaštvo u starosti i obezbeđivanje dugotrajne nege pripadnicima „trećeg doba” predstavlja izazov za svako društvo, bez obzira na stepen razvijenosti. Zato je važno, zaključio je on, fokusirati se na socijalnu inkluziju starih i omogućiti im bolji pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama.