Iako se nasilje nije pojavilo sa internetom, nikada u istoriji čovečanstva toliko dece nije imalo tako lak pristup slikama i video-snimcima nasilnog sadržaja – planetarni podaci govore da prosečno dete do svoje dvanaeste godine vidi desetine hiljada ubistava i nekoliko stotina hiljada nasilnih scena preko neta. Evropska statistika svedoči da je skoro svaka treća mlada osoba doživela da joj njen vršnjak šalje seksualno eksplicitan sadržaj ili pokušava da razgovara sa njim o seksualnim temama putem interneta – iako su ove interakcije bile neprijatne manje od trećini dečaka, sedam od deset devojčica bilo je veoma uznemireno ovim iskustvom, upozoreno je u najnovijem izveštaju Unicefa pod nazivom „Adolescencija u Evropi: kompleksna veza između štetnih sadržaja na internetu i dečjih iskustava sa nasiljem”.

Kako navode autori ovog izveštaja, do izlaganja seksualnim štetnim uticajima najčešće dolazi putem mobilnog telefona. U proseku, deca se prvi put susreću sa seksualno eksplicitnim sadržajem na internetu samo dve godine nakon što dobiju redovan pristup mreži. Tome u prilog svedoči i istraživanje organizacije „WeProtect”, koje je obuhvatilo osamnaestogodišnjake u četiri evropske zemlje – oni su u proseku prvi put dobili pametni telefon i pristupili internetu sa 11,9 godina, a prosečna starost njihovog prvog susreta sa seksualno eksplicitnim sadržajem na internetu bila je 13,8 godina. Od svih ispitanika koji su primali seksualno eksplicitan sadržaj, 90 odsto njih je ovaj sadržaj dobilo preko mobilnog telefona.

„Znamo da neki sadržaji na internetu mogu da naškode deci. Izloženost pornografskom sadržaju u ranom uzrastu može dovesti do lošeg mentalnog zdravlja, seksizma, objektivizacije, seksualnog nasilja i drugih negativnih ishoda. Kada deca gledaju seksualni sadržaj koji prikazuje zlostavljanje i nasilje, ona mogu početi da smatraju da je takvo ponašanje normalno i prihvatljivo. Unicef je zabrinut zbog ogromne količine pornografije na internetu, odnosno sve eksplicitnijih i ekstremnijih sadržaja koji su lako dostupni deci svih uzrasta. Napori da se reguliše takav sadržaj i da mu se ograniči pristup dece ne drže korak s tehnološkim promenama. Iako su mnoge jurisdikcije delotvorno ograničile pristup najmlađima pornografiji u nedigitalnim medijima tako što su, pored ostalog, kriminalizovale distribuciju pornografije deci ili njihovo svesno izlaganje pornografiji, napori da se to uradi u digitalnom okruženju nisu bili delotvorni. Zbog toga su mnoga pitanja u vezi s uzročno-posledičnim vezama i dalje otvorena, a brojne studije pokazuju povezanost između izloženosti određenim vrstama pornografskog sadržaja i problematičnog seksualnog ponašanja među adolescentima, posebno dečacima”, ističu autori izveštaja Unicefa.

Koje su posledice izloženosti dece eksplicitnim sadržajima na internetu? Studija u kojoj je učestvovalo više od 1.600 dečaka starosti 15 i 16 godina pokazala je da su oni koji su bili izloženi nasilnoj pornografiji do tri puta skloniji da počine seksualno nasilje ili da sami budu žrtve nasilja. Druga studija, u kojoj je učestvovalo više od 4.500 tinejdžera starosti od 14 do 17 godina, pokazala je da su dečaci više skloniji gledanju pornografije na internetu od devojčica. A dečaci koji to redovno rade skloniji su seksualnoj prinudi i zlostavljanju, slanju seksualnih fotografija ili poruka i zauzimanju negativnih rodnih stavova.

Metaanaliza u kojoj je učestvovalo 16.200 dece i adolescenata, prosečne starosti od 14 godina, pokazala je da su deca izložena nasilnom seksualnom sadržaju 2,5 puta sklonija da se upuste u problematično seksualno ponašanje. Utvrđeno je da su dečaci posebno skloni da se upuštaju u problematično seksualno ponašanje i da gledaju seksualni sadržaj na internetu. Kako sve više dece dobija pristup internetu, posebno preko pametnih telefona, raste i rizik da će doživeti nasilje.

Da je seksualno nasilje na internetu rodnog karaktera svedoči i podatak da je skoro 80 odsto devojčica prijavilo da su se suočile sa bar jednim od ovih štetnih uticaja u detinjstvu – u poređenju s 57 odsto dečaka. Četvrtina devojčica koje su dobile seksualno eksplicitan sadržaj od nepoznatih imalo je manje od 12 godina. Slično tome, većina studija pokazuje da su u periodu adolescencije stope seksualnog nasilja kod devojčica veće nego kod dečaka. Dokazi takođe ukazuju na to da se, tokom detinjstva, devojčice znatno češće suočavaju s deljenjem slika bez njihove saglasnosti, viktimizacijom i seksualnim nagovaranjem putem interneta od strane odraslih. Izveštaj organizacije „WeProtect” takođe upozorava da su seksualne interakcije između vršnjaka putem interneta veoma česte i da kod velikog broja dece, posebno devojčica, izazivaju neprijatnost i strah. Seksualni sadržaj koji su stvorili sami adolescenti u kontekstu sporazumnih partnerskih odnosa, poznatiji kao „seksting”, takođe može biti štetan, u slučaju da se deli bez pristanka.

U izveštaju Unicefa takođe je upozoreno da je adolescentima često neprijatno da kažu odraslima oko sebe da su se suočili s problemom na internetu. Dodatni problem predstavlja činjenica da tinejdžeri generalno imaju ograničen pristup edukaciji koja je primerena njihovom uzrastu i koja se bavi pristankom, zdravim i bezbednim seksom i vezama, digitalnom pismenošću i odbranom od seksualnih sadržaja na internetu. Svoj deci je potreban pristup ovom tipu edukacije koji je prilagođen njihovom uzrastu i različitim iskustvima dečaka i devojčica. Kako su dečaci skloniji da gledaju seksualno eksplicitan sadržaj na onlajn platformama, potrebna im je podrška da bi razumeli njegov uticaj i nosili se s tim. Devojčicama je, s druge strane, potrebna edukacija i podrška koja prepoznaje nesrazmerne rizike s kojima se one suočavaju i bavi se time.

Najčešće sami pokušaju da reše problem u digitalnom prostoru

Izveštaj organizacije „WeProtect” je pokazao i da je relativno malo dece prijavilo problem na internetu, razgovaralo s odraslom osobom od poverenja ili promenilo svoja podešavanja u pogledu privatnosti. Nakon primanja eksplicitnog sadržaja od neke odrasle ili nepoznate osobe, najveći broj dece pokušao je da direktno reši problem s učiniocem – 59 odsto je obrisalo ili blokiralo tu osobu, a trećina njih je tražila od te osobe da prestane da ih kontaktira ili da ih ostavi na miru. Deca koja pripadaju rasnoj ili etničkoj manjini znatno ređe su preduzimala neke od ovih radnji nego deca iz većinske populacije.