Prostitucija kroz nasilje, prinude i ucene

Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Ž. Č. (34) zbog postojanja osnova sumnje da je od maja do novembra prošle godine zloupotrebom poverenja i teških prilika vrbovao oštećenu radi vršenja prostitucije i seksualne eksploatacije, kao i protiv V. I. V. (31) jer mu je u tome pomogao, istaknuto je u saopštenju tužilaštva. Istakli su da se naredbom o sprovođenju istrage Ž.Č. tereti za krivično delo Trgovina ljudima, a V. I. V. za isto krivično delo izvršeno pomaganjem.

Postoje osnovi sumnje da je Ž. Č. najpre stupio u emotivnu vezu sa oštećenom, koja je sa majkom, babom, maloletnom braćom i sestrama i svojim dvogodišnjim sinom živela kako podstanar, u tom trenutku bila nezaposlena i u dugovima. Pomenuti muškarac ju je najpre odveo u jedno mesto na teritoriji opštine Kovin te je izolovao od porodice, deteta i prijatelja, a potom je doveo u Beograd u stan koji im je prethodno iznajmio drugi osumnjičeni.

Vrbovao je oštećenu da se bavi prostitucijom, sačinio fotografije na kojima je ona naga ili oskudno obučena, a potom je zajedno sa V. I. V. postavljao oglase na internet stranicama i reklamirao prostituciju, predstavljajući oštećenu, objašnjeno je u saopštenju. Na taj način dvojica muškaraca su dolazila do klijenata kojima je oštećena pružala seksualne usluge u zamenu za novac.

Ž. Č., a povremeno i V. I. V, sa klijentima su dogovarali vrstu i cenu seksualnih usluga, pri čemu je Ž. Č. zadržavao veći deo novca, a od ostatka je kupovao hranu i plaćao zakupninu stanova, dok oštećenoj nije davao ništa od novca koji je ona zarađivala odajući se prostituciji, naveli su iz nadležnog tužilaštva.

Oštećenoj je bila ograničena sloboda kretanja, kao i kontakt sa porodicom.

Takođe, nakon što su se opet preselili u mesto na teritoriji opštine Kovin, osumnjičeni Ž. Č. je zahtevao od oštećene da u Beogradu nastavi da se odaje prostituciji, da postavlja oglase na navedenim sajtovima na kojima nudi seksualne usluge za novac, kao i da sama iznajmljuje i plaća stanove u kojima boravi, a potom da sav zarađeni novac uplaćuje njemu putem zastupnika za transfer novca. On je tako 59 puta podigao novac u ukupnom iznosu od 852.100 dinara.

„Da ostane sa njim i da se bavi prostitucijom, te da ne pobegne i ne prijavi ga policiji, Ž. Č. je oštećenu primorao upotrebom sile, udarajući je rukama po glavi i telu, hvatajući je za vrat, uz pretnje da će je ubiti te da će povrediti članove njene porodice jer zna gde žive”, zaključeno je u saopštenju.

Komentarišući konkretan slučaj predsednica Nacionalne asocijacije za borbu protiv nasilja Maja Jovanović rekla je za naš list da žena koja nije svojevoljno pristala na vršenje polnih radnji uz novčanu naknadu nije počinila nijedno krivično delo. Napominje da prostitucija u našoj zemlji nije legalna, ali da ovde nije reč o dobrovoljnom vršenju tih usluga, već su one iznuđene pod pretnjom i ucenom – to je, smatra ona, knjiški primer trgovina ljudima, odnosno seksualne eksploatacije žena.

„Mi ovde imamo pojedinca koji je nju vrbovao zarad prostitucije, a sve uz pratnju navodnog emotivnog odnosa – to je jedan klasičan primer, klasičan šablon trgovine ljudima koji najčešće pogađa mlade devojke”, objasnila je Jovanovićeva za naš list.

Vođena iskustvom napomenula je da sumnja da su u pitanju samo jedna ili dve osobe.

„Teško da jedna osoba sve može da osmisli i organizuje, jednostavno reč je o kriminalnom lancu, ali se oni među sobom dobro štite. U slučaju da samo jedan padne, može se braniti kao pojedinac jer nije isto kada je u pitanju kriminalna organizacija i jedan čovek. U takvim poslovima se izbegava parola – Ako padnem ja, padate i vi.”

Na pitanje da li je uobičajeno da je sve počelo u manjem mestu, a potom se brzo prelilo na prestonicu, kaže da su meta žena iz manjih mesta, a veći gradovi teren za „posao”.

„Oni vrbuju žene iz manjih sredina, zbog sramote, zbog mesta, zbog one parole ’Samo selo da ne čuje’. Zbog toga žene i ne govore, već ćute i rade šta im se kaže. Tipuju se osobe iz malo konzervativnijih sredina, kao i osobe koje imaju probleme u porodici, sa finansijama, sa decom...

One iz sramote ne govore o tome, a na sve to su toliko udaljene od porodice i prijatelja da se postavlja pitanje da li bi im neko poverovao, jer su već ulaskom u emotivnu vezu sa nepoznatom osobom na neki način i targetirane.”

Ključ problema, osim u prevenciji, leži u prijavi, objašnjava naša sagovornica.

„Žene su naterane na te odnose, nisu uradile svojevoljno, i gledano s pravne strane one su žrtve i nisu počinile krivično delo. Uvek je dobro prijaviti, čak i ako postoji ucena – one kao osobe koje su eksploatisane uvek mogu doći do osobe koja plaća seksualne usluge pojedincima ili kriminalnim organizacijama, koja ima psihičke probleme, koja je devijantna, nasilna... Uvek apelujem na žene da shvate da je ta prijava nadležnim organima zapravo prvi korak da zaštite sebe, na ovaj način njihova bezbednost je izuzetno ugrožena jer one ne znaju ko će biti klijent, na koji način postupa, kako se ponaša i slično.”

Prijava, savet i pravna pomoć nisu usko povezani sa finansijama – napomenula je da postoje sigurne kuće i organizacije koje mogu da pruže besplatno utočište i pravnu pomoć.