Velika je čast dirigovati u Njujorku

Tema koncerta koji će biti održan u martu u Njujorku je „Žene u muzici širom sveta”, a Vesna Šouc dirigovaće Simfonijskim orkestrom Ujedinjenih nacija, u sklopu Međunarodne konferencije o pravima žena. Ko prati muzički život u Srbiji vrlo dobro zna ko je Vesna Šouc. Pored toga što je redovni profesor dirigovanja i šef Katedre za dirigovanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, ona je i dugogodišnji šef dirigent u Pozorištu na Terazijama. Angažovana je i u Operi i Teatru Madlenijanum, SNP-u u Novom Sadu i Narodnom pozorištu u Beogradu.

Diplomirala je i magistrirala dirigovanje u klasi prof. emeritusa Darinke Matić Marović i diplomirala na odseku za Opštu muzičku pedagogiju na FMU u Beogradu. Na njenom programu su dela klasičnog i savremenog repertoara, uključujući i veliki broj premijernih izvođenja. Dirigovala je više od dve hiljade predstava (opera, balet, mjuzikl) i šest stotina koncerata i ostvarila trajne snimke vrhunskih dela. Mnogo je tema o kojima s Vesnom Šouc može da se razgovara, naravno najaktuelnije je gostovanje u Njujorku, a o tome kakav će biti program, koliko joj znači ovaj angažman u intervjuu za „Politiku” kaže:

– Komisija Ujedinjenih nacija za status žena održaće svoju 70. sednicu (CSW70) u Njujorku od 9. do 21. marta, privlačeći stotine delegata iz celog sveta, a predstojeći koncert se održava u sklopu velike Međunarodne konferencije o pravima žena. Međunarodni dan žena 2026. obeležava se simfonijskim koncertom u organizaciji „Global Women in Music/ United Voices 4 Peace”. Prema studiji iz 2021. svega pet procenata izvođene koncertne muzike širom sveta je autorstvo žena kompozitora. Organizacija „Global Women in Music” se trudi da svojim delanjem utiče na ispravku ove šokantne statistike. Velika je čast dirigovati Simfonijskim orkestrom UN, muziku ženskih autora, 13. marta uveče u Symphony Space koncert holu u Njujorku, ovim povodom. Izvešćemo dela žena kompozitora iz Zimbabvea, Irana, Jordana, Saudijske Arabije, Brazila, Kine, Španije, a Srbiju predstavlja kompozitorka Ana Krstajić. Umetnice iz raznih krajeva sveta čija je muzika različitih kolorita objedinjena u jednom simfonijskom koncertu. Nestrpljivo čekam tu muzičku avanturu.

Vaš izbor profesije je bio hrabar, i danas posao dirigenta pripada muškarcima, manje je žena. Kako ste se izborili za svoje mesto?

Izbor profesije ne doživljavam ni kao hrabrost, ni kao smelost, već kao rezultat mojih želja i potreba. Nikada nisam mislila ili osećala da me ženstvenost u profesiji ograničava. Autentičnost je bitna, ona daje suštinu umetničkom izrazu. Osluškujući svoj senzibilitet biram i program. Darinka Matić Marović je jedna od ključnih ličnosti u mom muzičkom razvoju. Shvatala je moju potrebu za samostalnošću i podržavala je. Bila je potpuni posvećenik i zaljubljenik u svoj posao, perfektno organizovana i izuzetno emotivna, veliki autoritet i prijatelj. Davala je sve od sebe, a isto to je tražila i dobijala od nas.

Mirko Šouc, vaš otac, bio je džez muzičar, dirigent, aranžer. Da li je on strepeo za vas, poznavajući zamke muzičke profesije, davao savete?

Odrastati uz takvu muzičku veličinu kakav je bio moj tata, zaista je bilo predivno. U kući je neprestano bila muzika, klasika i džez. On se nikada nije mešao u moje izbore, a pogotovo sam sigurna da nije strepeo. Imala sam punu slobodu i podršku. Prve muzičke korake na sceni sam napravila s njim, u najranijem detinjstvu, i sigurna sam da sam od tada stekla spontanost i sigurnost. Dolazio je na premijere, koncerte, ponekad i na probe, a o svemu smo uvek diskutovali. Najveći uzor sam imala u njemu. Svega nekoliko puta smo zajedno nastupali. Pamtim jednu divnu emisiju, zajednički intervju i dve džez teme koje smo izveli zajedno, on za klavirom, a ja dirigujem horom „Lola”. Predivan je bio i njegov poslednji autorski koncert dečije muzike na Kolarcu, gde smo zajedno bili na bini... On prima nagradu za životno delo, a ja dirigujem njegovu muziku.

Dugogodišnji ste šef dirigent orkestra Pozorišta na Terazijama. Koji su izazovi na tom mestu i gde još nastupate i sa kojim repertoarom? Kakvi su planovi u narednom periodu?

Za Pozorište na Terazijama sam vezana još od studentskih dana, otkad i potiče moja ljubav prema „daskama koje život znače”. Ovaj jedinstveni muzički teatar krasi izvanredan kolektiv, velika i svakodnevna posvećenost poslu, vrhunski profesionalizam i kreativna atmosfera. Strogi su kriterijumi za ulazak u ovo pozorište i to u svim ansamblima, jer svaki umetnik treba da poseduje višestruke talente. Iako mjuzikl kao žanr donosi publici osećaj vedrine, humora, raskoši, sam čin izvođenja kao i postupak dolaska do tako glamuroznog rezultata je veoma naporan i dugotrajan. Predstave idu skoro svakodnevno i mi kontinuirano moramo da održavamo kvalitet svakog izvođenja. Sa pažljivo biranim saradnicima se radi sa lakoćom, a o tome veoma vodim računa. U Operi i Teatru Madlenijanum dirigujem dve operete i jedan mjuzikl, a ove sezone sam angažovana za nekoliko baletskih predstava u SNP-u.

Deluje impresivno podatak da ste održali brojne predstave i koncerte. Šta biste izdvojili kao vašu ličnu kartu, a koji motiv je presudan da se radi i dalje kreativno?

Sreća je u balansu između privatnog i profesionalnog života, između planova i zadovoljstva učinjenim, između adrenalina i opuštanja. Posle kreativnog zanosa i napora koji donosi scena potreban je prostor za mir, za sebe i porodicu. Svakoj predstavi ili koncertu prethodi dugotrajan rad, a svaki novi profesionalni korak treba i mora da se zasluži... bar ja tako verujem. Karijera šefa dirigenta podrazumeva konstantu brigu o sebi i o ansamblu. Uspeh je uvek i samo zajednički, jer dirigent i ansambl su jedna celina. Sarađivala sam sa oko 150 solista muzičara, a zatim i baletskih igrača i još većim brojem glumaca. Dugačak bi bio spisak svih onih koji su ostavili poseban trag. Ali reći ću da uživam u tome da tražim zajedničku koncepciju sa solistom, da osmišljavamo uloge, konačno i delimo interpretaciju. U jedno sam sigurna: entuzijazam i motivacija ka novim muzičkim poduhvatima me ne napuštaju.