Vizuelna orkestracija maestra Mladena Jagušta

Starčevo – „Mladen Jagušt pripada retkom krugu umetnika koji su uspeli da spoje više kreativnih oblasti, a da nijedna ne nadvlada drugu. Rođen u Sunji kod Siska 1924. godine, a preminuo u Beogradu 2025, za sobom je ostavio bogato ljudsko i umetničko nasleđe koje objedinjuje uzvišenu akademsku muziku i suptilnu likovnu umetnost”, ističe dr Adel Abdel Rahman, vizuelni umetnik i likovni kritičar, profesor na Fakultetu za umetničko obrazovanje Univerziteta Helvan u Kairu o stvaralaštvu velikana muzičke umetnosti, čiji likovni opus, objedinjen postavkom „Akvareli” je u prilici da vidi publika u Starčevu kod Pančeva.

U Galeriji „Boem”, ovdašnjeg Doma kulture dominiraju akvareli, za koje kritika kaže da su, pre svega, Jaguštov intelektualni, a ne tehnički izbor, dok priroda zauzima centralno mesto naročito jadransko ostrvo Mljet, gde je uvaženi maestro – dirigent, dugi niz godina provodio svoje odmore. Njegovi akvareli su lagani i svetli, dopuštajući svetlosti da postane konstruktivni element dela, kao što dirigent dopušta tišini da bude deo muzičke celine, dok pasteli, iako malobrojni, spadaju među najpoetičnije i najsuptilnije. Pejzaži ostrva – voda, drveće, obale i staze – postaju ponavljajući vizuelni motivi koji ne vode u ponavljanje, već u ritmičku varijaciju. Drveće na slikama podseća na glasove u horu: jedno pored drugog, u ravnoteži, svako sa sopstvenim prisustvom bez poništavanja drugog, a odsjaji vode, napominje dr Rahman, deluju kao vidljive zvučne vibracije – nepostojane, meko pokretne, ispunjene dubokim osećajem vremena i tišine.

„Likovno stvaralaštvo Mladena Jagušta ne može se posmatrati odvojeno od njegove muzičke pozadine. Umetnik naviknut da organizuje vreme zvukom, sliku je doživljavao kao vidljivo vreme, u kojem se elementi kreću u disciplinovanoj tišini, ne manje složenoj od simfonije. Njegove kompozicije odlikuju se jasnoćom i ravnotežom: nijedan element ne dominira, nijedna boja ne teži prevlasti. A kada se arhitektura pojavi u njegovim delima – utvrđenja, kamene kuće, stara zdanja – ona nikada ne dominira prizorom, već se stapa sa prirodom i njenim ritmom. Sve u slici deluje kao deo ’vizuelnog orkestra’, u kojem je harmonija važnija od efekta, a celina značajnija od pojedinačnog dela. Prava genijalnost Mladena Jagušta leži u jedinstvu njegovog estetskog mišljenja, a ne samo u raznovrsnosti njegovih oblasti delovanja”, ocenjuje prof. dr Adel Abdel Rahman.

Likovno stvaralaštvo Maestra Jagušta, kritika vidi, ne kao prolaznu, sporednu aktivnost, već prirodni nastavak muzičkog puta. To je muzika koja se vidi, kao što je njegova muzika bila umetnost koja se istovremeno oseća i sagledava. U tom dubokom prožimanju čula i umetnosti ostvaruje se uzvišena misao, redak čovek i umetnik čiji trag prevazilazi granice specijalizacije i doseže samu suštinu lepote.

„Ovde su dela nastala u poslednjih četrdesetak, pa i nešto više godina, uslovno da kažemo njegove slikarske karijere. Posebno je značajno što deo njih do sada javnost nije imala priliku da uopšte vidi. Moj deda je poslednju izložbu imao pre devet godina u Kući kralja Petra, a neki radovi su nastali kasnije, do pred njegovu smrt”, napominje Il Akad, unuk Mladena Jagušta.

Maestro Mladen Jagušt diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, na odseku za dirigovanje i od samog početka postavio je jasan cilj – muzika će biti njegovo osnovno zanimanje, a slikarstvo ostati slobodan prostor za razmišljanje i izraz. Jagušt je 1948. godine bio jedan od osnivača Akademskog hora „Ivan Goran Kovačić” i njegov prvi dirigent. Radio je i kao dirigent Hora Radio Zagreba, kao i dirigent i repetitor u Zagrebačkoj operi, da bi karijeru nastavio u Beogradu, kao istaknuti dirigent i univerzitetski profesor, potvrđujući svoje mesto među međunarodno priznatim imenima dirigentske umetnosti.