Grebenac živi za fašanke

Grebenac – Kada se broje poslednji dani februara, širom Vojvodine narod se sprema za maskirne pokladne igre – fašanke, pa je tako bilo i na severu južnog Banata – u Grbencu.

Tačnije u danima koji prethode Vaskrsu, običaj je da se iz starih škrinja vade tradicionalne nošnje, a sa novim vremenima i običajima, mesecima prave veseli, ali i „strašni” kostimi. Neizostavni dodatak prerušavanju kojim se u ove dane tradicionalno teraju „zle sile”, jesu maske – duhovite, ponekad i malo zajedljive, ali uvek aktuelne u povorci „alegorijskih kolica”, koja je defilovala od platoa ispred osnovne škole „Mihail Sadoveanu”, kroz selo pa do centra.

A tamo su svoju igru već igrali kolušari. To su mladići i dečaci, obučeni u svečanu rumunsku narodnu nošnju i na listovima omotanim crnim gajtanima sa nekoliko praporaca. Oni pevaju melodične kolušarske pesme čiji zvuk treba da „uplaši i rastera zle sile”, a da su prethodno obišli kuće u selu i to čine od izlaska do zalaska sunaca. U svakoj avliji, običaj je da ih domaćini počaste i posluže pićem i obavezno daruju kokošijim jajetom kao simbolom svakog napretka i plodnosti.

Ovdašnji živalj je pre nekoliko decenija svoje fašanke oživeo, vraćajući u kalendar događaja i stare paganske običaje u vezi sa krajem zime i dolaskom proleća. Na tom poslu, u pogonu su svi meštani, staro i mlado, školarci i omladina, dok mesna zajednica koordinira, opština Bela Crkva i Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine daju podršku, a turistička organizacija je tu da događaj oglasi. U selu kažu da im je jako važno da sačuvaju tradiciju fašanki, za koju se ovde veruje da je stara i preko tri veka, pa su Grebenčani ponosni što taj običaj uspevaju da odneguju, pa i prenesu na podmladak.

„Grebenac živi za Fašanke. Ovaj događaj mnogo znači, pre svega za omladinu, ali i ostali meštani tokom čitave godine željno iščekuju ove dane. Jako smo srećni i zadovoljni što uspevamo da održimo živima našu kulturu i tradiciju, a nije lako, jer je mnogo posla sve ovo osmisliti i realizovati. Jedino što se s godinama teme menjaju, pa se malo gube one tradicionalne, odnosno, sve su modernije”, primećuje Anuca Dolinga, meštanka Grebenca, sela Bele Crkve, gde narod govori na tri ravnopravna jezika – rumunskom, mađarskom i češkom koji je, jedinstveno u našoj zemlji, u ovoj opštini u službenoj upotrebi.

Fašanke traju danima, mnogo je različitih programa, pa su sve više „zimska varijanta” belocrkvanskog karnevala, koja se završava velikim balom. Manifestacija je odavno prevazišla lokalni značaj, te je godinama pratio i međunarodni simpozijum „Fašanke – karneval kod nas i preko granice”, u kom su učestvovale i škole iz komšijske Rumunije.

Uvek ovde bude i izložbi rukotvorina i nošnji karakterističnih za Rumune ovog kraja, revija folklornih igara i melosa, a sve to prate profesori i studenti etnologije i poslenici etno­turizma, pa je poseta fašankama u Grebencu iz godine u godinu sve masovnija.