Vek i po Generalštaba Vojske Srbije

Ove godine navršava se 150 godina od osnivanja Generalštaba Srpske vojske, kao najvišeg stručnog i komandnog organa koji je kroz različite organizacije države predstavljao centralno mesto vojnog planiranja i rukovođenja oružanim snagama. Današnji Generalštab deluje u okviru Vojske Srbije, ali njegovi institucionalni koreni datiraju iz 1876. godine, kada je Srbija započela proces modernizacije vojske.

Generalštab je formiran u vreme srpsko-turskih ratova, kao odgovor na potrebu za profesionalnim operativnim planiranjem, obaveštajnim radom i rukovođenjem mobilizacijom vojske. Već krajem 19. i početkom 20. veka uloga Generalštaba postaje ključna u vođenju ratova.

Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, načelnik Generalštaba bio je vojvoda Radomir Putnik, koji je uspostavio osnove moderne srpske ratne doktrine. Njegovo strateško planiranje bilo je presudno u operacijama na Ceru, Kolubari i povlačenju preko Albanije.

U Kraljevini Jugoslaviji i kasnije u okviru jugoslovenskih oružanih snaga, Generalštab je menjao naziv i organizacionu strukturu, ali je zadržao suštinsku funkciju, planiranje, komandovanje i stratešku procenu bezbednosnih izazova.

U vreme raspada SFRJ i oružanih sukoba početkom devedesetih, funkciju načelnika Generalštaba obavljali su oficiri tadašnje Jugoslovenske narodne armije i kasnije Vojske Jugoslavije. Među njima je i general Momčilo Perišić, koji je bio načelnik od 1993. do 1998. godine, u periodu regionalnih sukoba i međunarodnih sankcija.

Tokom agresije NATO-a 1999. godine, funkciju načelnika Generalštaba obavljao je general Dragoljub Ojdanić. U to vreme Generalštab je rukovodio odbrambenim operacijama protiv vazdušnih udara snaga NATO-a. U uslovima masovnih vazdušnih napada, prioriteti su bili očuvanje komandno-informacionih sistema, disperzija materijalnih sredstava, zaštita ljudstva i tehnike i održavanje borbene gotovosti jedinica vojske. Period 1999. godine ostaje jedno od najtežih poglavlja u savremenoj istoriji Generalštaba.

Nakon 2000. godine i reformi sistema odbrane, Generalštab je prilagođen novim bezbednosnim rizicima, profesionalizaciji vojske i transformaciji ka manjim i mobilnijim oružanim snagama. Od 2006. godine Generalštab funkcioniše u okviru Republike Srbije, kao najviši stručni organ Vojske Srbije. Njegove osnovne nadležnosti su izrada strategijskih i doktrinarnih dokumenata, operativno planiranje i komandovanje, procena bezbednosnog okruženja, međunarodna vojna saradnja i koordinacija s Ministarstvom odbrane Republike Srbije.

Povodom 150 godina od osnivanja Generalštaba otvorena je izložba u klubu Vojske Srbije. Izložbu je otvorio načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović. U svom obraćanju, pored kratkog istorijata, dao je i prikaz mesta i uloge Generalštaba u sistemu odbrane Srbije.

Obeležavanje 150 godina postojanja Generalštaba nije samo jubilej jedne vojne institucije, već svedočanstvo o kontinuitetu organizovane odbrane države kroz različite istorijske epohe, od kneževine i kraljevine preko jugoslovenskog perioda, do savremene Srbije.

Kroz ratove, sankcije, agresije i bezbednosne izazove Generalštab je ostao centralna institucija strateškog odlučivanja u sistemu odbrane zemlje. Njegova istorija predstavlja i istoriju srpske vojne misli, prilagođavanje izazovima vremena, ali i očuvanju osnovnog zadatka – zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Dragan Paskaš,

bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, Beograd