Čovek za „gašenje požara" u kriznim ustanovama

Dan nakon što je Lorans de Kar podnela ostavku na mesto direktora muzeja Luvr, Emanuel Makron je na tu funkciju postavio Kristofa Leriboa, iskusnog stručnjaka za pariske muzeje, istoričara umetnosti, specijalistu za umetnost 18. veka. Francuski mediji ga opisuju kao miroljubivog, ljubaznog i dobronamernog stručnjaka.

Na mesto direktora Luvra, Leribo dolazi sa mesta direktora dvorca Versaj, najpoznatije kraljevske palate na svetu, koju je Luj Četrnaesti, poznat i pod imenom Kralj Sunce, pretvorio u raskošnu rezidenciju. Leribo je tu proveo dve godine, gde mu je glavni izazov bio da taj objekat što više otvori za posetioce, pogotovo za mlade i da misija posete prevaziđe turistički aspekt. Pošto je Versaj „više od nacionalnog spomenika” i „više od celog sveta”, Leribo je želeo da ljudi iz dvorca odlaze „sa zvezdama u očima”, bez obzira na godine, a kako su od osam miliona posetilaca godišnje 80 odsto njih stranci, nastojao je takođe da inspiriše Francuze i Parižane da iznova posećuju dvorac Versaj, „jer ova palata ima mnogo toga da nam kaže o našem dobu”.

Pre Versaja, za čijeg direktora je imenovan u martu 2024. godine, Leribo je bio direktor muzeja Orsej, gde je uspeo da poveća broj posetilaca nakon pandemije kovida, i to, zahvaljujući izložbama posvećenim Edvardu Munku i Van Gogu.

U Luvru, gde se sad vraća kao direktor, radio je svojevremeno (od 2006) kao zamenik direktora Odeljenja za grafiku i crteže. Stoga, ne samo da dobro poznaje ovaj muzej, nego mu je i kristalno jasno u šta se upušta, dolazeći na njegovo čelo u ovako kriznom trenutku kada se ova ustanova suočava sa opadanjem broja posetilaca zbog povremenih štrajkova zaposlenih i sa brojnim drugim problemima.

Mediji podsećaju da se Luvr poslednjih godina suočio sa nizom izazova. Još pre dolaska Lorans de Kar na čelo muzeja 2021. godine, nekoliko revizija identifikovalo je dugogodišnje bezbednosne probleme. Jedan izveštaj iz 2018. identifikovao je kao problematičan upravo prozor koji su u oktobru lopovi koristili da provale i izvrše pljačku. Nedavne istrage su otkrile da je bivši direktor Žan-Lik Martinez, koji je vodio Luvr od 2013. do 2021. godine, razvio plan reforme bezbednosti. Lorans de Kar je pokušala da revidira predlog, što je dovelo do kašnjenja  njegovog sprovođenja.

Bivša direktorka De Kar je otvoreno govorila o sve većim problemima muzeja mnogo pre oktobarske pljačke. U januaru 2025. godine, procurilo je u medije pismo koje je napisala francuskoj ministarki kulture Rašidi Dati, koja je na tom mestu bila sve donedavno, u kojem je preklinjala ministarku da preduzme mere i pozabavi se stanjem preopterećenih muzejskih zgrada. Među navedenim žalbama bile su i „zabrinjavajuće temperaturne varijacije koje ugrožavaju očuvanje umetničkih dela” i delovi zgrade koji su „veoma degradirani” i „više nisu vodootporni”.

  Na ove žalbe Makron je javno odgovorio obećavši ogromnu investiciju od 820 miliona dolara koja bi podrazumevala razne strukturne promene muzeja, uključujući novi ulaz i novu prostoriju za Mona Lizu. Projekat je dobio ime „Nova renesansa” i sada je na Leribou da ga sprovede. Prioriteti novog direktora su, doduše, prvenstveno jačanje bezbednosti zgrade i njena modernizacija, a nema sumnje da će morati da nadgleda i projekat „Nova renesansa” koji osporavaju zaposleni, tvrdeći da su hitniji radovi na  održavanju koji su potrebni za zaštitu zaposlenih, posetilaca i kolekcije. Leribo će, dakle, sada morati da vodi muzej kroz period krize reputacije, uključujući štrajkove zaposlenih, štetno curenje informacija i isti skandal sa prodajom karata koji je pogodio i Versajski dvorac.

Kristof Leribo proveo je celu karijeru u Parizu. Počeo je 1990. godine u Muzeju Karnavale, gde je radio petnaest godina pre nego što je 2006. godine preuzeo poziciju kustosa u Odeljenju za grafičke umetnosti Luvra. Sledeće godine je otišao da bi postao direktor Nacionalnog muzeja Ežen-Delakroa, a 2012. je imenovan za direktora Male palate, doma Muzeja lepih umetnosti grada Pariza. Godine 2021, kandidovao se za mesto direktora Luvra nakon što  je dugogodišnji čelnik Žan-Lik Martinez smenjen. Nije prošao i Lorans De Kar je dobila to mesto, a Leribo je umesto toga preuzeo veliko renoviranje započeto pod njenim rukovodstvom u Muzeju Orsej. Ovo je, dakle, drugi put da dolazi na mesto direktora u neki muzej posle nje – da „završava započete poslove”.

Portparol vlade je izjavio za „Mond” da će Leribo u Luvru „ojačati bezbednost zgrade, kolekcija i ljudi, kako bi se obnovila atmosfera poverenja i sprovele, sa svim timovima, neophodne transformacije u muzeju”. Institucija je poslednjih meseci pretrpela velike skandale, prvenstveno krađu nakita vrednu 102 miliona dolara, a potom je i saznala za mogući gubitak dodatnih 12 miliona dolara kroz šemu prevare sa ulaznicama za koju se veruje da je trajala deceniju. Ostali problemi uključuju nezadovoljstvo radnika, što je dovelo do niza štrajkova, probleme sa infrastrukturom, uključujući curenje, te prenatrpanost. Rešenje za ovo poslednje – planirana izgradnja novog ulaza, kao i posebne komore za posmatranje Mona Lize – stavljeno je nedavno na led.

Sve u svemu, kao što je „Mond” nagovestio, izgleda da je Leribo „ličnost kojoj se Emanuel Makron stalno obraća kada je u nekoj instituciji potrebno gasiti požare”.