Zakon o nepoštenim praksama stiže ranije

Posle šest meseci važenja, uredba o ograničenju marži je istekla, a u ovom trenutku ostaje da se vidi kako će se učesnici na tržištu ponašati u prelaznom periodu, do usvajanja zakona o nepoštenim trgovačkim praksama. Iako administrativno ograničenje marži više ne važi, u Ministarstvu trgovine su ranije najavili da će nastaviti da prate kretanje cena i odnose između trgovaca i dobavljača, što bi moglo da bude ključno za sprečavanje naglih poremećaja na tržištu. Kako saznajemo, komentari na predloženi zakon iz Brisela stigli su pre nego što se očekivalo, pa bi ovaj sistemski propis već naredne nedelje mogao da se nađe na sednici vlade, a potom i pred poslanicima na prvom sledećem zasedanju skupštine.

Sagovornici iz sektora trgovine ukazuju da ovaj „pravni vakuum”, odnosno period do donošenja važnog sistemskog zakona koji bi trebalo da preciznije uredi tržišne odnose, može biti osetljiv za dobavljače. Posebno zabrinjava mogućnost naknadne naplate zaostalih of rabata ili izmene komercijalnih uslova saradnje. Potrošači bi, s druge strane, eventualne posledice mogli najdirektnije da osete kroz kretanje cena u narednim nedeljama.

Trgovci zasad ćute, a ima najava i da bi moglo biti kod nekih poskupljenja, kod drugih pojeftinjenja – dakle, kalkulišu. Dobavljači ćute “ do sada, iako su u nezavidnoj poziciji da se suprotstavljaju svojim poslovnim partnerima, dosad su se žalili uglavnom anonimno.

Prema informacijama koje je „Politika” dobila od nekih od njih, kraj prošle nedelje su obeležili sastanci sa velikim trgovcima koji su postavili nove uslove.

– Traže nam da potpišemo anekse ugovora koji su važili pre uredbe i koji bi trajali mesec dana, a već narednih dana počinju pregovori za ovu godinu. Očekujem da će nam trgovci tražiti da im se nadoknade gubici koje navode da su imali u prethodnih šest meseci koliko je trajala uredba, čega smo se i plašili – kaže naš sagovornik iz sektora proizvodnje hrane.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za naš list da ne očekuje neke velike oscilacije cena, ali će svakako biti promena i usaglašavanja kod nekih grupa proizvoda jer su se povećale cene inputa, minimalne zarade i struje.

– Za uvozne proizvode kurs je stabilan, tako da nema inflatornog inputa. U svakom slučaju sve zavisi od tražnje, ni tu ne vidim neki inicijalni impuls povećanja tražnje. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi dosta favorizovali proizvode svoje privatne robne marke koje su značajno jeftinije i osim proizvodnih nemaju druge troškove koje imaju velike kompanije koje nude poznate brendove. Kod trgovaca nema priče da su se naučili pameti, gde god procene da je moguća ekstrazarada, sasvim sigurno je neće odbiti – kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi novim propisima koji se tiču odnosa trgovaca i dobavljača trebalo da se ova oblast uredi pre svega kroz zakon o sprečavanju nepoštenih praksi, izmene Zakona o trgovini i izmene Zakona o zaštiti potrošača.

U Udruženju za zaštitu potrošača „Efektiva” kažu za „Politiku” da kupce savetuju da u narednom periodu budu maksimalno posvećeni i da kupuju uglavnom neophodne stvari i samo tamo gde je najjeftinije.

– Posebno bi trebalo da obrate pažnju na lažne popuste i cene. Potrošači su ponovo prepušteni volji trgovaca i zato bi trebalo da probaju da misle na svoj budžet. Neka upoređuju cene i maksimalno racionalno planiraju kupovinu. Ima dobrih primera na tržištu koji pokazuju da se kupovinom desetak proizvoda po najnižim cenama mogu ostvariti značajne uštede. Juče sam video da jedan trgovac pakovanje jaja od 10 komada prodaje za samo 50 dinara jer su u roku samo još jedan dan. To pokazuje da ova radnja ima problem sa prodajom i da su je kupci verovatno izbegavali u prethodnom periodu – kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja. Za građane, međutim, sva pravna i tržišna tumačenja svode se na jedno pitanje – da li će cene ostati na istom nivou. Istek uredbe za njih nije formalno-pravna tema, već test stabilnosti tržišta. Ukoliko u narednim nedeljama ne dođe do naglih ili sinhronizovanih poskupljenja, to će značiti da je šestomesečni period ograničenja marži bar delimično stabilizovao tržišne odnose. U suprotnom, svaki rast cena biće signal da je regulatorni vakuum otvorio prostor za nove pritiske, koje će potrošači prvi i najdirektnije osetiti na kasi.