Tramp: Sada je prekasno za razgovor sa Irancima

Opasna igra vatrom na Bliskom istoku sve više se rasplamsava. Uprkos izjavama Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua da stvari drže pod kontrolom, ratu koji je danas ušao u peti dan kao da se ne vidi skori kraj, a istovremeno ceo region tone u haos.

Apel Ujedinjenih nacija da se sve strane u sukobu urazume i okončaju rat koji širom Bliskog istoka seje strah i paniku među milionima civila zasad ne nailazi na odjek.

Američki predsednik je samouvereno poručio da je Iranu rekao kako je „prekasno” za pregovore, u kratkoj objavi na svojoj društvenoj mreži „Trut soušal”. Odgovarajući korisniku koji je naveo da su američki udari doveli do „rođenja Trampove doktrine”, šef Bele kuće je napisao: „Njihova protivvazduhoplovna odbrana, vazduhoplovstvo, mornarica i rukovodstvo su nestali. Žele da razgovaraju. Rekao sam da je sada prekasno!”

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagei izjavio je juče da vojna agresija nije izbor Irana i da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da preuzme svoje odgovornosti i prisili strane koje napadaju da obustave agresiju. On je rekao da Iran nije birao vojni sukob, već da je uvek težio diplomatskom rešavanju situacije, prenosi Pres TV. Kako je dodao, prekid američko-izraelskih napada jedini je način da rat prestane.

Prema podacima Crvenog polumeseca Irana, u napadima širom zemlje dosad je poginulo najmanje 780 ljudi u 153 okruga. Pentagon je do sada potvrdio da je u iranskim napadima šest američkih vojnika ubijeno, a nekoliko drugih teško ranjeno. S druge strane, Korpus garde islamske revolucije (IRGC) tvrdi da je više od 650 američkih vojnika ubijeno ili povređeno tokom operacije odmazde „Iskreno obećanje 4”.

Zbog napada dronovima i raketama SAD su zatvorile ambasade u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji. Vašington je pozvao Amerikance da što pre napuste zemlje Bliskog istoka, a Iranci se hvale da su navodno uništili američku bazu u Bahreinu i da su balističkim raketama uspeli da nateraju američki nosač aviona „Abraham Linkoln” da promeni svoj položaj u Persijskom zalivu.

Savetnik komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je zatvoren Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte, uz upozorenje da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem.

Iran se juče četvrtog dana američko-izraelske vazdušne ofanzive našao pod jakim udarima, a bombardovani su i položaji u južnom Libanu. Uprkos opasnosti od vazdušnih napada hiljade ljudi su se juče okupile u južnom iranskom gradu Minabu na masovnoj sahrani 168 devojčica i 14 učitelja poginulih u američko-izraelskom napadu na osnovnu školu u subotu, prenose iranski državni mediji. Neki od okupljenih nosili su fotografije ubijene dece – među njima i devojčica starih tek sedam godina, što je, kako navode mediji, snažno podsećanje na ljudsku tragediju u centru ovog sve žešćeg sukoba.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvala je „snage” odgovorne za napad na žensku školu u Iranu da sprovedu istragu i podele informacije o ovom „stravičnom” incidentu.

Ograđujući se da ne zna detalje ove tragedije za koju mnogi kažu da je ratni zločin, državni sekretar Marko Rubio je rekao da SAD ne bi namerno nikada gađale školu: „Ne bismo imali nikakav interes, a iskreno ni motiv, da gađamo civilnu infrastrukturu. S druge strane, Iranci ciljaju civilnu infrastrukturu. Videli ste to. Gađaju hotele, ambasade , aerodrome, naftna postrojenja.”

Tramp je rekao kako američka vojska raspolaže neograničenim zalihama municije za dugotrajan rat. Ali je potom na svojoj društvenoj mreži napisao da su zalihe raketa i ostalih projektila na „višem srednjem nivou”. Tramp je za to optužio bivšeg predsednika Džozefa Bajdena zato što je Ukrajini isporučio oružje vredno stotine milijardi dolara.

Iako su mnogi odvraćali Trampa od ulaska u rat, među kojima i novinar Taker Karlson, šef Stejt departmenta je otkrio razloge. Izraelska odlučnost da napadne Iran i sigurnost da će američke trupe biti meta kao odgovor primorale su Trampovu administraciju da preduzme preventivne udare, rekao je državni sekretar Marko Rubio, što je izazvalo podeljene kritike među vodećim članovima Kongresa.

Bela kuća je uverena kako ovog puta može izazvati promenu režima u Teheranu, a da američka vojska izbegne ulazak u još jedan „beskonačni rat” kao što se desilo u Iraku i Avganistanu. Tramp se opasno kocka sa svojom računicom kako će vazdušni udari toliko destabilizovati teokratski režim da će narod izaći na ulice i preuzeti vlast, upozorava Bi-Bi-Si. Prebacivanje odgovornosti za promenu režima na iranski narod daje mu izlaz ako sadašnja vlast opstane, ali to onda otvara i pitanje američke odgovornosti.

S druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu se ne pretvara da ima razrađen plan za Iran nakon smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Upravo suprotno, haos i unutrašnji sukobi u Teheranu i šire savršeno bi mu odgovarali. Netanjahu veruje da će iz svega izaći kao pobednik, čak i ako narodni ustanak koji priželjkuje gurne zemlju u nasilne nemire, zaključuje „Politiko”. U idealnom scenariju za Tel Aviv u Teheranu bi se uspostavio prijateljski režim. Ali Izrael se često vodi političkom procenom da i nemiri mogu služiti njegovim interesima.

Prema Si-En-Enu, postoje tri moguća scenarija za završetak rata: optimistični, u kojem napadi izazivaju narodni ustanak u Iranu i donose političke promene u zemlji, složeniji, gde preživeli iranski lideri možda formiraju novi režim, ali bi to moglo da dovede do novih sukoba ili, „najgori” scenario – haos u zemlji koji bi izazvao građanski rat i izbegličke krize.

Analitičari kritikuju administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da je ušao u sukob bez jasne strategije. Odluke o ratu često su bile temeljene na nepreciznim ciljevima, kao što je promena režima u Iranu, dok su mnogi ukazivali da nema planova za stabilizaciju posle rata.

Nejasna objašnjenja i konstantne promene u razlozima za sukob samo dodatno komplikuju situaciju, ističu analitičari za Si-En-En.

Kina se protivi napadima

Kineski ministar spoljnih poslova i član Političkog biroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vang Ji izjavio je juče tokom telefonskog razgovora sa izraelskim ministrom spoljnih poslova Gideonom Sarom da se Kina protivi vojnim napadima Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran. On je pozvao Izrael da preduzme konkretne mere kako bi osigurao bezbednost kineskog osoblja i institucija na teritoriji Izraela.     Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning pozvala je sve učesnike sukoba u Iranu da obezbede bezbedan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz. Ona je dodala i da je Kina spremna da sarađuje sa zemljama regiona Bliskog istoka i sa međunarodnom zajednicom na promociji mira, zaustavljanju sukoba i aktivnom radu na miru i stabilnosti u tom regionu.

Bivša šahova palata pod zaštitom Uneska oštećena u napadima

Bivša šahova palata u glavnom gradu Irana, Teheranu, koja je uvršćena na listu svetske baštine Uneska, oštećena je u američko-izraelskim napadima, saopštila je iranska vlada. Ona je podelila na društvenim mrežama fotografije na kojima se vide oštećenja na palati nakon napada, preneo je Skaj njuz. Palatu Golestan koristila je iranska kraljevska porodica pre Islamske revolucije 1979. godine. Mohamed Reza Pahlavi, koji je svrgnut tokom napada, krunisan je u palati 1967. godine. On je otac Reze Pahlavija, iranskog krunskog princa, koji je otvoreno podržavao nedavne antivladine proteste u Iranu.

Blumberg: Putin će biti pobednik sukoba

Zbog eskalacije u regionu, Kijev će uskoro početi da ima problema sa američkim isporukama oružja, a zatvaranje Ormuskog moreuza će oživeti tržište sankcionisanih ruskih energenata, što se uveliko dešava, navodi američka agencija Blumberg.

Zbog intenziteta lansiranja raketa, potražnja SAD za raketama „tomahavk” i presretačima sistema „patriot” raste. Verovatnoća njihove isporuke Kijevu sve su manje. Vašington takođe prebacuje kritične obaveštajne podatke sa Ukrajine na Bliski istok, dodaje se u tekstu.

„Rusija će izvući značajnu korist od odluke SAD da pokrene rat protiv Irana – što rat duže traje, veća će biti korist”, ističe američka medijska kuća.

Izrael izveo kopnenu operaciju u Iranu  

Izrael je u ponedeljak uveče izveo kopnenu operaciju u Iranu uz pomoć izraelske obaveštajne agencije Mosad i specijalnih snaga, objavila je El Arabija, pozivajući se na izveštaj izvora upućenih u tu operaciju. Izrael nije komentarisao ili odgovorio na ove navode, preneo je „Izrael nešenel njuz”.

Izraelska vojska (IDF) je ranije saopštila da je izraelski avion pogodio i osujetio ćeliju operativaca iranskog protivvazduhoplovnog sistema dok su pokušavali da upravljaju protivraketnim sistemima. IDF su naglasile da nastavljaju napade na iranske lansere balističkih raketa i pozicije sa vatrenim nizovima, čiji su cilj izraelski avioni.

Vitkof: Iranci imaju dovoljno uranijuma za 11 nuklearnih bombi

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof izjavio je da su se vodeći iranski pregovarači početkom godine hvalili da kontrolišu 460 kilograma visoko obogaćenog uranijuma od 60 odsto, što bi bilo dovoljno za izgradnju 11 nuklearnih bombi. Vitkof je u intervjuu za Foks njuz rekao da su iranski predstavnici bili „ponosni” što su izbegli nadzor i tvrdili su da imaju „neotuđivo pravo” da obogaćuju nuklearno gorivo.

Vitkof je dodao da bi obogaćeni uranijum mogao da bude pretvoren u bombu u roku od nedelju ili 10 dana, uz ponovnu upotrebu nuklearnih postrojenja za koja SAD tvrde da su uništena.