Svet mora da razmisli o opasnosti koju predstavlja radikalni islam

Ba­nja­lu­ka – Na­rod ko­ji že­li ne­za­vi­snost mo­ra da raz­u­me put do nje i na­čin na ko­ji se ona de­fi­ni­še u okvi­ru me­đu­na­rod­nog pra­va – funk­ci­o­nal­na vla­da, sta­nov­ni­štvo, ve­ro­va­nje u sop­stve­ni su­ve­re­ni­tet i že­lja za me­đu­na­rod­no pri­zna­nje te­me­lji su sva­ke dr­žav­no­sti, po­ru­čio je ne­ka­da­šnji sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost SAD, ge­ne­ral Majkl Flin, na pre­da­va­nju odr­ža­nom u se­di­štu Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske.   

Sku­pu su pri­su­stvo­va­li naj­vi­ši zva­nič­ni­ci Srp­ske, a iz­la­ga­nje je bi­lo usme­re­no na glo­bal­ne bez­bed­no­sne iza­zo­ve – od ra­di­kal­nog isla­ma i mi­gra­ci­ja, pre­ko zlo­u­po­tre­be pra­vo­su­đa do ge­o­po­li­tič­kih po­me­ra­nja na Bli­skom is­to­ku. 

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje sa­vet­ni­ce pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Ane Tri­šić Ba­bić „ka­ko da se bo­ri­mo za svo­ju slo­bo­du”, Flin je na­gla­sio da je za ostva­ri­va­nje ne­za­vi­sno­sti ključ­no na­ci­o­nal­no je­din­stvo i le­gi­tim­na, funk­ci­o­nal­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i pra­vo­su­đe, in­fra­struk­tu­ra, ener­ge­ti­ka, zdrav­stvo i obra­zo­va­nje. „To su ele­men­ti jed­ne na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve ko­ji tre­ba da funk­ci­o­ni­šu u ko­rist na­ro­da jed­ne ze­mlje”, re­kao je on.        

Go­vo­re­ći o ši­rem kon­tek­stu, Flin je pod­se­tio da su broj­ni ge­o­po­li­tič­ki pro­ce­si u po­sled­njih 150 go­di­na za­po­či­nja­li upra­vo na pro­sto­ru Bal­ka­na. Po­seb­no je po­me­nuo ope­ra­ci­ju „Ha­li­jard” i spa­sa­va­nje ame­rič­kih pi­lo­ta u Dru­gom svet­skom ra­tu pri za­jed­nič­koj bor­bi pro­tiv Ne­ma­ca, is­ti­ču­ći da se taj čin u SAD i da­lje pam­ti.  

„Ovo boj­no po­lje na ko­jem se sa­da na­la­zi­mo je­ste glo­bal­no. O to­me sam pi­sao u knji­zi – ka­ko do­bi­ti rat pro­tiv ra­di­kal­nog isla­ma. Za­jed­nič­ka isto­ri­ja nam je bi­la u Dru­gom svet­skom ra­tu, ali smo za­jed­no i u no­vim mo­de­li­ma ko­ji se stva­ra­ju, a ru­ko­vod­stvo Srp­ske raz­u­me mo­de­le ko­ji se stva­ra­ju”, ka­zao je Flin.    

U ve­zi sa iza­zo­vi­ma ko­ji pre­te de­mo­kra­ti­ji i vla­da­vi­ni pra­va, on je po­seb­no na­gla­sio da se sud­ska vlast če­sto ko­ri­sti kao in­stru­ment po­li­tič­kog pri­ti­ska, na­vo­de­ći da je to bio slu­čaj u SAD sa pred­sed­ni­kom Do­nal­dom Tram­pom, kao i u BiH sa Su­dom BiH i ta­da­šnjim pred­sed­ni­kom Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­dom Do­di­kom. „Kao i pred­sed­nik Do­dik i ja sam u svo­joj vla­di ose­tio zlo­u­po­tre­bu pra­va u po­li­tič­ke svr­he. To je si­tu­a­ci­ja gde vas si­stem vla­sti na­pa­da i pro­go­ni”, re­kao je Flin. 

Flin je oce­nio da se svet na­la­zi u pe­ri­o­du „tek­ton­skog po­re­me­ća­ja”, u ko­jem se pre­i­spi­tu­ju mo­de­li upra­vlja­nja us­po­sta­vlje­ni na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta, uklju­ču­ju­ći i ulo­gu UN i Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma. „Tre­ba­ju nam ve­li­ke vo­đe ko­je će do­ne­ti od­lu­ke ku­da da ide­mo”, is­ta­kao je Flin. 

O Evrop­skoj uni­ji go­vo­rio je iz­ra­zi­to kri­tič­ki, oce­niv­ši da je „ve­o­ma aro­gant­na” i bi­ro­kra­ti­zo­va­na struk­tu­ra u ko­joj od­lu­ke do­no­se ne­i­za­bra­ni po­je­din­ci. „Ame­ri­kan­ci­ma se ne svi­đa EU, ona je po­sta­la ne­što što ni­ko ni­je že­leo, to go­vo­rim kao gra­đa­nin SAD. Ta­mo se do­no­se od­lu­ke ko­je se ti­ču zna­čaj­nog de­la sve­ta, a one se ne svi­đa­ju tim lju­di­ma, mu­ka mi je od ta­kve vr­ste ko­rup­ci­je”, po­ru­čio je on.

Flin je go­vo­rio o per­spek­ti­vi Evro­pe i pro­ble­mi­ma mi­gra­ci­ja, iz­do­jiv­ši u tom kon­tek­stu dva evrop­ska de­la – u pr­vi ugao ko­ji spa­da­ju me­đu osta­li­ma Ne­mač­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Dan­ska i dru­ge ze­mlje, a ko­je, ka­ko ka­že, vi­še ne iz­gle­da­ju kao ne­ka­da. Po­ja­snio je da po­sto­ji i dru­gi luk evrop­skih ze­ma­lja, ko­ji uklju­ču­je Re­pu­bli­ku Srp­sku, Sr­bi­ju, Ru­mu­ni­ju, Mol­da­vi­ju, Polj­sku, Ma­đar­sku, Če­šku, Slo­vač­ku i Ru­si­ju, a do­ne­kle i Ukra­ji­nu, a ko­ji je po­put ve­li­kog hri­šćan­sko-pra­vo­slav­nog lu­ka. „Pri to­me, me­nja se mo­del ko­ji je pro­i­za­šao iz Dru­gog svet­skog ra­ta. Iz­gra­di­li smo Evro­pu, stvo­ri­li mo­del sta­bil­no­sti, a sa­da se to na­ru­ša­va uz ovu ne­le­gal­nu imi­gra­ci­ju, što se de­ša­va­lo i u Ame­ri­ci u vre­me pret­hod­ne ad­mi­ni­stra­ci­je”, re­kao je Flin.

Po­red to­ga, on je na­veo da isla­mi­za­ci­ja i mo­guć­nost ob­na­vlja­nja Oto­man­ske im­pe­ri­je je­su po­vod za glo­bal­nu bit­ku pro­tiv ovih po­ša­sti, pro­ce­niv­ši da voj­ni­ci iz SAD ne­će ući u Iran, ali da će Ame­ri­ka spre­či­ti da Te­he­ran ika­da stek­ne nu­kle­ar­no na­o­ru­ža­nje.      

Go­vo­re­ći o bez­bed­no­snim pret­nja­ma, Flin je oce­nio da „islam ni­je re­li­gi­ja, već po­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja”, na­gla­siv­ši da Evro­pa i svet mo­ra­ju ozbilj­no da raz­mo­tre opa­sno­sti ra­di­kal­nog isla­ma. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Mi­lo­ra­da Do­di­ka o po­ten­ci­jal­noj isla­mi­za­ci­ji Evro­pe, Flin je re­kao da za­pad­ne ze­mlje ne sme­ju za­tva­ra­ti oči pred de­mo­graf­skim i po­li­tič­kim pro­me­na­ma.

„Sli­ka Evro­pe se me­nja. Naj­ma­nje de­set naj­ve­ćih gra­do­va u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ima mu­sli­man­ske gra­do­na­čel­ni­ke. Nju­jork ima mu­sli­man­skog gra­do­na­čel­ni­ka”, na­veo je on, do­da­ju­ći da su mno­ge vred­no­sti i stre­mlje­nja u Re­pu­bli­ci Srp­skoj upo­re­di­ve sa stre­mlje­nji­ma mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca, ali da je „Ustav SAD ne­u­po­re­div sa še­ri­jat­skim za­ko­nom”.