Vlahović: KBF potvrdio svoju ulogu ključnog mesta ekonomskog dijaloga

Predsednik Savez ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je danas da je 33. Kopaonik biznis forum još jednom potvrdio svoju ulogu kao mesto na kome se pokreću ključne ekonomske i društvene teme i gde se okupljaju najvažniji akteri privrednog i javnog života.

Vlahović je za Tanjug nakon zatvaranja foruma, rekao da je forum i ove godine okupio približno isti broj učesnika kao i prošle, kao i da je tokom četiri dana održan veliki broj poslovnih sastanaka, što, kako je rekao, predstavlja jednu od najvažnijih vrednosti tog događaja.

„Forum je ponovo pokazao da je snažan mrežni hub, mesto gde se susreću ključni učesnici privrednog i društvenog života. Tokom četiri dana održan je veliki broj poslovnih sastanaka, što je poseban kvalitet Kopaonik biznis foruma”, rekao je Vlahović.

On je dodao da su predstavnici Vlade Srbije, uključujući predsednika i potpredsednike vlade, ministra finansija i druge ministre ekonomskog resora, kao i guvernera centralne banke, na forumu predstavili rezultate fiskalne i monetarne politike, ali i planove za naredni period.

„To je bila prilika da se u dijalogu sa predstavnicima poslovne i akademske zajednice ti planovi testiraju i kritički sagledaju”, rekao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, na forumu su učestvovali i brojni međunarodni eksperti, koji su govorili o globalnim ekonomskim trendovima i izazovima, a jedna od najvažnijih tema bila je industrijska politika kao ključni instrument dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije.

Vlahović je ocenio da je dosadašnji model rasta, zasnovan na prilivu stranih direktnih investicija, državnim kapitalnim ulaganjima i relativno jeftinoj radnoj snazi, dao dobre rezultate, ali da se okolnosti menjaju.

„Danas je stopa nezaposlenosti u Srbiji ispod devet odsto, ali su se globalne okolnosti promenile. Suočavamo se sa geopolitičkom krizom, odnosno polikrizom koja traje od 2020. godine, što je dovelo i do smanjenja stranih direktnih investicija”, naveo je Vlahović.

On je dodao da Srbija više nije destinacija sa jeftinom radnom snagom, zbog čega je, kako kaže, neophodno usmeriti buduća ulaganja ka sektorima sa višim tehnološkim sadržajem.

„Industrijska politika treba da fokus stavi na rast produktivnosti, konkurentnosti i neto izvoza kao ključnog pokretača ekonomskog rasta Srbije u narednom periodu”, rekao je predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Govoreći o energetici, Vlahović je ocenio da su sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije imale negativan uticaj na zemlju, posebno imajući u vidu značaj domaće naftne industrije za snabdevanje tržišta.

On je ukazao da je za Srbiju od velikog značaja stabilno poslovanje naftnog sektora, jer rafinerija u Pančevu snabdeva najveći deo tržišta naftnih derivata.

„Ukoliko se završi transakcija sa MOL-om, to bi moglo da doprinese stabilizaciji tog dela energetskog sektora, ali istovremeno mora da se radi na dugoročnoj diversifikaciji snabdevanja kako bi energetska bezbednost Srbije bila manje ranjiva”, zaključio je Vlahović.