Kulinarsko etničko čišćenje

Vlada Silvija Berluskonija odlučila je da podrži kampanju protiv „neitalijanskih” jela, u pokušaju da natera Italijane da ostanu verni domaćoj kuhinji, piše naveliko italijanska štampa.

Kampanja je počela prošle nedelje u gradu Luki, gde su gradske vlasti (koje pripadaju Berluskonijevoj stranci Narod slobode) zabranile otvaranje prodavnica „strane” hrane unutar zidina starog grada. Zatim je i Milano, centar Lombardije, doneo sličan zakon, i to sve u svrhu „očuvanja lokalnih specijaliteta od sve većeg uticaja etničkih kuhinja”.

Luka Zaija, italijanski ministar poljoprivrede i član Severne lige, koja snažno zagovara ovaj svojevrsni „gastronomski rasizam” (kako su ga prozvali levičari), pozdravio je odluke Luke i Milana. „Borimo se za tradiciju i očuvanje naše kulture. Ako se mi ne zauzmemo za naše, ko će”. Takođe, Zaija je istakao da bi oni etnički restorani, kojima je rad i dalje dozvoljen, bez obzira na to što poslužuju kebab, suši ili kinesku hranu, trebalo da prestanu da uvoze sastojke „ko zna odakle” i da počnu da koriste domaće, italijanske.

Sa druge strane, predstavnici levice oštro se protive ovakvoj odluci. „Ovo je novi lombardijski krstaški rat protiv Saracena”, navodi „Tajms” pisanje dnevnika „Stampe”. Takođe, oni u kampanji vide diskriminaciju i „kulinarsko etničko čišćenje”. Sa ovakvim stavom slaže se poznati kuvar Vitorio Kasteljani, koji je izjavio da ne postoji jelo koje je u celini izvorno italijansko. „Sve je kombinacija proizvoda i ukusa brojnih kultura koji su se tokom vremena ustalili na jednom području.” Većina jela italijanske kuhinje je, po njemu, zapravo iz uvoza. Tako sos od paradajza, koji je nezaobilazan u pripremi špageta, potiče iz Perua. Čak su i same špagete, kako se veruje, donete iz Kine tokom putovanja Marka Pola.

Zabrana neitalijanske kuhinje zapravo je, prema Kasteljaniju, odraz neznanja i ksenofobije među Italijanima. To će, istovremeno, biti snažan udarac na standard mnogobrojnih useljenika, koji za život zarađuju upravo prodajom „svoje” hrane, koja je postala vrlo popularna zbog niske cene. Tako u Milanu trenutno postoji čak 668 etničkih restorana, a taj broj se rapidno povećava svake godine.

Upravo strah od povećanog broja imigranata jedan je od razloga zbog kojeg je stranka desnog centra Silvija Berluskonija pobedila na izborima. „Ipak, sramotno je optužiti nas za rasizam. Pa mi se trudimo samo da zaštitimo kulinarsko nasleđe našeg grada”, izjavio je Filipo Kandelise, gradski savetnik u Luki. Reagovao je i gradski portparol Masimo di Gracija, koji je istakao da je glavni cilj zabrane da se ulepša slika grada i da ona utiče i na restorane „Mekdonaldsa”.

Ipak, pravo pitanje tek se postavlja, budući da zabranom nisu obuhvaćeni francuski restorani kao ni oni sa sicilijanskom kuhinjom kod kojih je primetan snažan arapski uticaj.