Dokle je došla dedolarizacija

Američki dolar je još od pre 1930. godine postao globalna rezervna valuta, nakon što je srušio britansku funtu. Iako su tokom više od 90 godina postojale druge valute koje su ga „izazivale” (kao što su japanski jen ili evro), nijedna nije uspela da sruši američku valutu. 
Dedolarizacija je proces smanjenja upotrebe američkog dolara kao glavne svetske valute za trgovinu, devizne rezerve i finansijske transakcije, i njegove zamene drugim valutama (poput juana, evra) ili sredstvima (kriptovalute), podstaknut zabrinutošću zbog američkog duga, sankcija i želje država (Kina, Rusija, Indija) za većom ekonomskom autonomijom. To je proces smanjenja zavisnosti zemalja i centralnih banaka od američkog dolara, pre svega, kao valute za plaćanje sirovina (nafta, gas) i robe. Upotreba dolara kao oružja (sankcije) i zamrzavanje ruskih deviznih sredstava od strane zapadnih zemalja 2022. naterali su mnoge zemlje da traže alternative. 
Dedolarizacija je označila smanjenje dominantne uloge američkog dolara u svetskoj trgovini i rezervama, pogođeno geopolitičkim i makroekonomskim faktorima, poput sankcija i inflacije, što dovodi do diverzifikacije rezervi (zlato, druge valute, regionalne valute) i jačanja regionalnih ekonomskih blokova, ali ne i potpunog kraja dominacije, već transformacije finansijskog sistema ka multipolarnom modelu. Dedolarizacija treba da smanji moć SAD, odnosno da one imaju manji uticaj na globalnu monetarnu politiku, da omogući jačanje multipolarnog sveta s više centara ekonomske moći i stvori novi finansijski poredak s povećanom ulogom regionalnih valuta i institucija. To je ipak spor i dugotrajan proces, a iako je udeo dolara u svetskim rezervama opao, mnogi analitičari smatraju da je dolar i dalje „dominantan zbog nedostatka likvidne i stabilne alternative”. 
Zemlje BRIKS-a imaju mnoštvo razloga da uspostave novu valutu, uključujući nedavne globalne finansijske izazove i agresivnu spoljnu politiku SAD. Međutim, uvođenje BRIKS valute zahtevalo bi višegodišnje pripreme, osnivanje nove centralne banke i sporazum između heterogenih zemalja bloka o postepenom ukidanju sopstvenih suverenih valuta. Iako nije sigurno da li će i kada do stvaranja rezervne valute BRIKS-a doći, njena pojava verovatno bi imala značajne implikacije na globalnu ekonomiju i potencijalno bi dovela u pitanje, odnosno smanjila dominaciju američkog dolara kao primarne globalne rezervne valute. 
Američki predsednik Tramp poručio je prošle godine da BRIKS „brzo nestaje”, upozoravajući da će svaki pokušaj grupe da ospori američki dolar biti dočekan oštrim ekonomskim udarcem. Tramp je osudio ono što je nazvao pokušajima BRIKS-a da oslabi dolar. Naglasio je da će Vašington na sve načine očuvati hegemoniju dolara: „Rezervna valuta je toliko važna. Znate, ako bismo to izgubili, to bi bilo kao da izgubimo svetski rat.” 
Zapravo, ukidanje dolara kao svetske rezervne valute imalo bi dramatične posledice po samu Ameriku. Potražnja za dolarom više ne bi bila „neelastična”, a potražnja za američkim državnim obveznicama i deonicama znatno bi opala. Prihodi, a samim tim i kamate koje bi američka vlada morala da isplati svojim kreditorima, porasli bi u skladu s tim. Dosadašnje jednostavno refinansiranje dugova američke vlade na finansijskim tržištima bilo bi pred okončanjem. Američka država više ne bi mogla da pozajmljuje neograničene količine novca – iako joj je to hitno potrebno, jer su SAD, u apsolutnim brojevima od više od 38.000 milijardi dolara, najzaduženija država na svetu. Kolaps dolara, takođe, direktno bi pogodio američke kompanije i potrošače, a samim tim i Trampove glasače – morali bi da prihvate ogroman pad standarda i gubitke blagostanja i da na taj način snose posledice „zbunjujuće ekonomske politike” svog predsednika. Ekonomisti Goldman Saksa polaze od toga da čak ni velikodušna smanjenja poreznih stopa to ne bi mogla da nadoknade. 
Iako vrednost dolara pada, ipak nije u neposrednoj opasnosti da izgubi svoj globalni status, jer „trenutno ne postoji ozbiljna alternativa dolaru”. Međutim, sve više globalnih investitora preispituje svoju izloženost američkoj valuti i nastoji da diverzifikuje svoje portfolije. Znači, ulagači širom sveta revidiraju svoj odnos prema dolaru, nekadašnjoj sigurnoj luci globalnih finansija. 
Američki dolar ušao je u fazu slabljenja posle decenija dominacije. Morgan Stenli predviđa da bi vrednost dolara mogla dodatno da padne za oko 10 odsto do kraja 2026. Ova banka ističe da je dolar već izgubio oko 11 odsto u prvoj polovini 2025, što je bio najveći pad u prvom delu godine još od 1973, čime je okončan dugotrajni „bikovski ciklus” zelene valute (bikovski ciklus dolara ili bikovsko tržište označava period njegovog znatnog rasta i jačanja prema drugim valutama). 
Ključni razlozi za ovakav trend leže u menjanju makroekonomskih uslova: očekuje se usporavanje rasta američke ekonomije (na jedan odsto u 2026. sa 2,8 odsto u 2024) i postepeno spuštanje kamatnih stopa Federalnih rezervi na oko 2,5 odsto do kraja 2026. Kako kamatna razlika između SAD i drugih zemalja bude nestajala, tako bi dolar gubio važan stub svoje snage. 
Perspektiva dolara u 2026. je generalno oslabljena, s očekivanjima da će evro jačati prema dolaru zbog smanjenja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi i zabrinutosti oko američke fiskalne politike, što podstiče investitore ka „sigurnijim utočištima” kao što je zlato, za čije cene analitičari prognoziraju da će rasti. Glavni pokretači promena su monetarna politika SAD i globalna tražnja za zlatom. 
Smanjenje kamata u SAD i opšta neizvesnost podstiču kupovinu zlata, što je u direktnoj suprotnosti s dolarom. Velike investicione banke (Morgan Stenli, Dž. P. Morgan, Goldman Saks) podižu prognoze za zlato, delom zbog očekivanog slabljenja dolara. U 2026. dolar će se suočavati sa pritiskom zbog promene kamatnih politika, što stvara povoljnije uslove za jačanje evra i rast cena zlata, koja je u februaru premašila 5.000 dolara za uncu. 
Smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi čini dolar manje privlačnim u poređenju s drugim valutama, a usporeniji rast američke ekonomije smanjuje opštu snagu dolara. Perspektiva dolara u narednim godinama, prema prognozama, ukazuje na slabljenje usled očekivanog usporavanja američke privrede i pada kamatnih stopa, što smanjuje njegovu atraktivnost, iako se povremeno javljaju oporavci vođeni geopolitičkim i trgovinskim faktorima, dok se dugoročno poverenje dovodi u pitanje uprkos privremenim stabilizacijama. 
Perspektiva dolara, kao glavne rezervne valute, pod sve većim je pritiskom dedolarizacije zbog sve većeg duga SAD, geopolitičkih napetosti i uspona novih ekonomskih sila (poput BRIKS-a), i dugoročno se očekuje postepena diverzifikacija ka drugim valutama i sredstvima, što bi umanjilo „prekomerne privilegije” koje dolar pruža SAD. 
Dolar će zadržati primat u srednjem roku, ali se vidi postepena transformacija ka multipolarizovanom finansijskom sistemu. Umesto jedne dominantne valute, raste uloga drugih valuta i sredstava (zlato, digitalne valute) u međunarodnim rezervama, što će smanjiti ekskluzivne pogodnosti koje su SAD decenijama uživale. Pošto dolar postepeno gubi značaj na globalnom nivou, Amerika će u krajnjem slučaju u perspektivi nastojati da ga zadrži kao rezervnu valutu u zapadnoj hemisferi u svetu koji kontroliše. 
Udeo dolara u svetskim deviznim rezervama pao je na najniži nivo u poslednjih sto godina, iako američka valuta i dalje ostaje vodeća globalna rezervna valuta. Dolar trenutno čini oko 57 odsto ukupnih svetskih deviznih rezervi. Pre deceniju taj udeo je iznosio približno dve trećine, što ukazuje na dugoročan, ali uporan pad poverenja u američku valutu kao dominantno sredstvo čuvanja vrednosti. Stari monetarni režim nije nestao, ali pokazuje znake ozbiljnog posustajanja. Od osnivanja Američkih federalnih rezervi 1913. do 2025, američki dolar je izgubio oko 97 odsto svoje vrednosti. Ovaj gubitak vrednosti nije rezultat jednog faktora već kombinacije mnogih, uključujući inflaciju, monetarnu politiku, ratove, zaduživanje i geopolitičke promene. Iako su Federalne rezerve imale ključnu ulogu u stabilizaciji ekonomije u teškim vremenima, njihov uticaj na dugoročnu vrednost dolara je nesporan. 
Na kraju: dedolarizacija pokazuje vidljivo širenje procesa koji menja lice globalnog finansijskog sistema, iako je krajnji cilj još daleko. Nema realne zamene za dolar u kratkom i srednjem roku. Evro i juan imaju određena strukturna ograničenja. Svet ide ka multipolarnosti, ali ne i brzom kraju dolara.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista