Tajanstveni ključ književnog biografa

Užice – Celovit novi broj časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Međaj”, koji izdaje užička Narodna biblioteka, posvećen je Radovanu Popoviću. Sa njegovim književnim razgovorima, zapisima iz bogatog književnog arhiva, pismima i posvetama znamenitih, recenzijama, kritikama... Tu su tekstovi i pesme o Radovanu koje su pisali Gojko Tešić, Ljubivoje Ršumović, Ljubisav Andrić i Vitomir Pavlović, mnoge Radovanove besede, zabeleške, prikazi, pa i scenska povest „Duka od Trebinja” o pesniku Jovanu Dučiću koju je sačinio.

U osnovi je, naravno, Popovićeva biografija, kao novinara i autora mnogih životopisa naših najznačajnijih pisaca. Rođen 1938. u Dubu kod Bajine Bašte, novinarsku karijeru je započeo u užičkim „Vestima”, a od 1966. nastavio u „Politici”, najpre kao dopisnik iz Sarajeva i Novog Sada, potom kao novinar Kulturne rubrike i urednik Kulturnog dodatka (do 1993).

Objavio je, počev od sedamdesetih, desetine knjiga o našim vodećim književnim stvaraocima, njihovim delima i biografijama: Isidori, Andriću, Crnjanskom, Meši, Desanki, Dučiću, Ćopiću, Vasku Popi, Dobrici Ćosiću, Paviću, Branku Miljkoviću, Matiji, Mihizu, Miodragu Bulatoviću, Slavku Vukosavljeviću, Kašaninu, Dobrici Eriću, Tišmi, o srpskim piscima slikarima i diplomatama...

Stvaralački je aktivan i u ovo doba: 2024. je objavio „Andrić i Crnjanski – dva životopisa”, a lane priredio nekoliko knjiga. Radovan je dobitnik nagrada „Laza Kostić”, Matice srpske, Oktobarske grada Beograda, Vukove nagrade, Povelje Srpske književne zadruge, Zlatne značke KPZ Srbije, Račanske povelje, Povelje s medaljom Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte i drugih. Član je Srpskog PEN kluba, živi i radi u Beogradu.

„Radovan Popović je veliki, blistav, neponovljiv stvaralac u kontekstu srpske kulture. Jedan je od retkih novinara pisaca koga odlikuje otvorenost, velika znatiželja, veliko znanje činjenica kojima je pristupao sa strašću i posvećenošću. Na osnovu njegovih filigranskih zapisa, komentara, tumačenja može se rekonstruisati i istorija književnog i umetničkog života na jugoslovenskim prostorima poslednjih decenija 20. veka. Verujte mi: ne grešim ako kažem da je jedan od retkih novinara nekad sjajne ’Politike’ čije je stranice kulture i subotnji Kulturni dodatak uređivao i oblikovao na najuzbudljiviji način – i to se pamti dan-danas”, zapisao je pored ostalog Gojko Tešić, a objavio ovaj broj „Međaja”.

U tekstu „Ključ(aonica) Radovana Popovića” Ljubisav Andrić beleži: „Ono pred čim ostajemo zadivljeni čitajući Popovićeve biografije od prve napisane, Isidorine, jeste pronađeni ključ ne samo podesan za tu ’kaluđerski zatvorenu ćeliju’ usamljenice s Topčiderskog brda, nego i za ključaonice svih izabranika o kojima je pisao. Posednik istančanog, suptilnog, rafiniranog senzibiliteta, bolje reći ’pravog unutrašnjeg života’, Popović ima nešto više i vrednije od tog pronađenog tajanstvenog ključa za ove brave – ima ono unutrašnje oko kojim se sagleda sudbinsko i tajanstveno u ljudima.”

Zaslužan za priređivanje tog broja „Međaja” (sa oko 370 stranica), glavni i odgovorni urednik Zoran Jeremić uvrstio je, uz ostalo, i razgovor (iz 2023) novinara Zorana Žeravčića sa Radovanom Popovićem, u kome najznačajniji biograf srpske književnosti sumira: „Sada, kad bacim pogled iza sebe, čini mi se da život nisam proćerdao uzalud kad sam iz Duba, godinama čuvajući ovce i goveda, krenuo na putešestvije ne znajući gde će me odvesti. A kad dođe sudnji dan, eto me opet konačno u Dub, gde sam pored roditelja podigao sebi biljeg! I što rekao jedan veliki persijski pesnik iz 11. veka, predstoji mi put sa koga se niko nije vratio, tajne puta da opiše...”