Ima li Iran saveznike u ratu protiv SAD i Izraela

Teheran ima prijatelje, ali gde su oni sada, pita pomalo zajedljivo „Njujork tajms”. Dok američko-izraelski vazdušni udari nanose bolne udare po vojnoj i civilnoj infrastrukturi Irana koji nije hteo da se povinuje Trampovom ultimatumu, iz Moskve, Pekinga i Nju Delhija stiže uglavnom retorička, ali ne i vojna podrška Teheranu  

Kada je novinar američkog En-Bi-Sija u televizijskom uključenju upitao iranskog šefa diplomatije da li im Rusija i Kina aktivno pomažu u ovom ratu, Abas Aragči je odgovorio: „Oduvek su nam pomagale.”

Na dodatno insistiranje voditelja da kaže da li to znači „da”, ministar spoljnih poslova Islamske Republike je kratko poručio: „Neću davati detalje usred rata.”

Visoki iranski zvaničnik je ovim sigurno hteo da poruči da u nametnutom ratu njegova zemlja nije izolovana i da ima podršku velikih sila. Iako kolektivni Zapad Islamsku Republiku, izolovanu američkim sankcijama, tretira kao „odmetničku državu”, Vlada u Teheranu održava intenzivne diplomatske, trgovinske i vojne veze sa nizom velikih sila i moćnih država.

Rusija i Kina su oštro osudile američko-izraelski napad na Iran koji preti da zapali celi Bliski istok. U situaciji kada Donald Tramp nagovara vođe iračkih Kurda da pošalju svoje jedinice u Iran i pomognu rušenju teokratskog režima, Moskva i Peking su se zadržale na „diplomatskom tapšanju” po ramenima, ali nisu ponudile vojnu pomoć Teheranu.

Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, nazvavši ga „ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala”. Kina je takođe izrazila snažnu zabrinutost zbog eskalacije sukoba i sprema se da pošalje u region Žai Jua, specijalnog izaslanika za Bliski istok, kako bi pomogao u deeskalaciji situacije.

Iako ima saveznike, Iran ovaj rat protiv SAD i Izraela vodi usamljen. Bezbednosni stručnjaci kažu da je to rezultat iranske spoljne politike koja je izbegavala takvu vrstu obaveza sa drugim državama. Teheran se vojno više oslanjao na religiozno bliske militantne grupacije koje dele njenu mržnju prema Sjedinjenim Državama i Izraelu. Ali i od njih sada nema velike pomoći. Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi su u ratu sa Izraelom gotovo potpuno uništeni. Huti mogu ciljati brodove u Crvenom moru ili američke snage u Iraku. Ali takvi napadi teško da će promeniti tok rata.

Većina zemalja koje održavaju veze sa Iranom to čine iz strateške, geografske ili ekonomske nužnosti, što im daje malo razloga da se žrtvuju kada je Iran pod vojnim napadom, smatraju eksperti. Rusija je više od decenije najbliži državni saveznik Irana u suprotstavljanju Zapadu. Vojna saradnja između Rusije i Irana je porasla tokom sukoba u Siriji, gde su obe zemlje podržavale predsednika Bašara el Asada pre nego što je svrgnut u decembru 2024. godine. Rat u Ukrajini dodatno je učvrstio veze dve zemlje, jer je Rusiji bila potrebna iranska tehnologija dronova. U januaru prošle godine Moskva i Teheran potpisale su ugovor o strateškom partnerstvu koji je produbio odbrambene veze, ali koji nije uključivao klauzulu o zajedničkoj odbrani u slučaju vojnog napada.

„Rusija je Iranu dala određenu vojnu opremu, ali je ta podrška bila ograničena, delom zato što Moskva nije želela da komplikuje svoj odnos sa Izraelom”, kaže Hana Note, direktorka programa za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja „Džejms Martin”.

Uprkos 25-godišnjem strateškom sporazumu Kine i Irana, koji obuhvata energetiku, infrastrukturu, trgovinu i bezbednost, i Peking pazi da ne bude vojno uvučen u rat. Nakon što je jedan kineski državljanin poginuo tokom udara u Teheranu, Kina je evakuisala više od 3.000 svojih građana iz Islamske Republike. U međuvremenu, Iran je preduzeo značajan korak otvaranjem Ormuskog moreuza, kritične brodske rute za globalni naftni i teretni saobraćaj, samo za kineske brodove. Teheran je ovaj potez opisao kao „gest zahvalnosti” za podršku Pekinga.

Indija je na rat u Iranu reagovala uzdržano. Zvanično je izrazila „duboku zabrinutost” i pozvala sve strane na uzdržanost i zaštitu civila. Ali Nju Delhi je direktno uvučen u ratnu krizu na Bliskom istoku kada je američka podmornica potopila iranski ratni brod u blizini Šri Lanke koji je prethodno bio u Indiji radi učešća u vojnim vežbama. Indijska opozicija je kritikovala Vladu Narendre Modija zbog „ćutanja” i nesposobnosti da zaštiti goste u sopstvenom dvorištu.

Iako ima dobre trgovinske odnose sa Iranom, to nije sprečilo Indiju da bude najveći kupac izraelskog oružja. Samo nekoliko dana uoči početka rata, indijski premijer Modi obratio se izraelskom Knesetu i potpisao trgovinske sporazume sa svojim izraelskim kolegom Benjaminom Netanjahuom. Balansiranje između Izraela, Irana i drugih zemalja dok je Bliski istok u plamenu znači da će se Indija držati po strani rata Iranu.

„Indijska spoljna politika je jasna po tom pitanju, da se ne meša u tuđe poslove”, ističe Kabir Tanedže, izvršni direktor Fondacije za istraživanje Obzerver za Bliski istok sa sedištem u Dubaiju.

Vašington post: Rusi daju Irancima obaveštajne podatke

Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima za ciljanje američkih snaga na Bliskom istoku, što predstavlja prvi znak da u ratu, makar i posredno, učestvuje još jedan veliki protivnik Sjedinjenih Država. To su otkrila trojica zvaničnika upućenih u obaveštajne podatke.

Ova pomoć, o kojoj do sada nije bilo izveštaja, signalizira da se u sukob koji se brzo širi uključio i jedan od glavnih američkih suparnika – nuklearna sila sa izuzetnim obaveštajnim sposobnostima, piše „Vašington post”. Otkako je rat počeo, Rusija je Iranu prosleđivala lokacije američke vojne imovine, uključujući ratne brodove i avione, rekli su zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme.