Kurdi kao Trampovo „topovsko meso"

Ame­rič­ko-izra­el­ski uda­ri na Iran već u pr­voj ne­de­lji obez­gla­vi­li su re­žim, sa­mo iz va­zdu­ha. Ipak, obra­zac bom­bar­do­va­nja, uklju­ču­ju­ći ga­đa­nje obje­ka­ta Iran­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de (IRGC), re­gu­lar­ne voj­ske, po­li­cij­skih sta­ni­ca duž iran­sko-irač­ke gra­ni­ce, na­go­ve­šta­va da bi rat usko­ro mo­gao da do­bi­je i kop­ne­nu di­men­zi­ju. Ali bez ame­rič­kih či­za­ma na te­re­nu. Sto­ti­ne pe­šmer­ga, kurd­skih bo­ra­ca iz irač­kog Kur­di­sta­na, či­je ime zna­či „oni ko­ji se su­o­ča­va­ju sa smr­ću”, za­u­ze­li su po­lo­ža­je u se­li­ma uz gra­ni­cu sa Ira­nom, po­ka­za­li su sa­te­lit­ski snim­ci. Po­je­di­ni Kur­di u Ira­ku već go­vo­re o isto­rij­skoj pri­li­ci za uje­di­nje­nje sa svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma iz Rož­hi­la­ta, ka­ko na­zi­va­ju deo Kur­di­sta­na pod vla­šću Te­he­ra­na. Islam­ska Re­pu­bli­ka, tvr­de oni, ni­ka­da ni­je de­lo­va­la sla­bi­je, ni­ti je me­đu­na­rod­ni ras­po­red sna­ga bio po­volj­ni­ji. A ako bi us­pe­li da za­pa­le kurd­sku po­bu­nu u Ira­nu, ve­ru­ju da bi to mo­glo pod­stak­nu­ti Ara­pe, Be­lu­če i Aze­re da uči­ne isto.

Pre­ma pi­sa­nju „Atlan­ti­ka”, po­če­tak ra­ta pro­bu­dio je pet iran­skih kurd­skih par­ti­ja iz eg­zi­la u Ira­ku, od ko­jih sva­ka ima voj­no kri­lo, da se udru­že ka­ko bi za­jed­nič­ki de­lo­va­li. Ovi iz­ve­šta­ji do­bi­li su do­dat­nu te­ži­nu na­kon ovo­ne­delj­nog te­le­fon­skog raz­go­vo­ra ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa sa Ma­su­dom Bar­za­ni­jem i Ba­fe­lom Ta­la­ba­ni­jem, li­de­ri­ma dve od tih par­ti­ja, ka­ko je iz­ve­stio Aksios, dok je Si-En-En pre­neo da CIA ra­di na na­o­ru­ža­va­nju kurd­skih sna­ga u ci­lju pod­sti­ca­nja nji­ho­ve po­bu­ne.

Me­đu­tim, struč­nja­ci sma­tra­ju da ni­jed­na kurd­ska sna­ga ne bi mo­gla da sru­ši iran­sku vla­du, ni­ti da uti­če na to ko bi mo­gao da pre­u­zme vlast. Na­vod­no, CIA je Kur­di­ma obez­be­di­la sa­mo la­ko na­o­ru­ža­nje, ali oni ne­ma­ju ten­ko­ve, ni­ti ar­ti­lje­ri­je po­treb­nih da re­al­no za­pre­te te­o­krat­skoj vla­sti u Te­he­ra­nu. Ta­ko­đe, me­đu šest mi­li­o­na Kur­da u Ira­ku vla­da za­bri­nu­tost zbog mo­gu­ćih po­sle­di­ca. Iran je već lan­si­rao dro­no­ve i ra­ke­te na nji­ho­ve po­lo­ža­je, kao i na ame­rič­ku va­zdu­šnu ba­zu „Ha­rir”. Iako je ve­ći­na pro­jek­ti­la pre­sret­nu­ta, pro­iz­vod­nja naf­te i ga­sa pri­vre­me­no ob­u­sta­vlje­ne, a ne­stan­ci stru­je po­sta­li uče­sta­li­ji. Sto­ga, ako pe­šmer­ge pre­đu u Iran, od­ma­zda re­ži­ma bi mo­gla bi­ti mno­go že­šća. Za raz­li­ku od mi­li­ta­na­ta, obi­čan na­rod ose­ća i unu­tra­šnju di­le­mu. Iako za­vi­se od ame­rič­ke za­šti­te, mno­gi Kur­di isto­vre­me­no iz­ra­ža­va­ju od­re­đe­no po­što­va­nje pre­ma isto­rij­skom od­no­su Ira­na pre­ma nji­ma. Za raz­li­ku od Tur­ske, Iran ni­ka­da ni­je po­ku­šao da oku­pi­ra nji­ho­vu te­ri­to­ri­ju u Ira­ku, dok im je vi­še pu­ta pru­žio uto­či­šte: po­seb­no ka­da su 90-ih be­ža­li od re­ži­ma Sa­da­ma Hu­se­i­ma, a za­tim i ka­da su 2014. go­di­ne sti­gli dži­ha­di­sti Islam­ske dr­ža­ve.

Uz sve to, leb­di i sum­nja u to da će Kur­di po­sta­ti sa­mo Tram­po­vo to­pov­sko me­sto, jer ih je Ame­ri­ka vi­še pu­ta iz­da­la. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ima­ju du­gu isto­ri­ju sa­rad­nje sa kurd­skim mi­li­ci­ja­ma u Ira­ku i Si­ri­ji. Me­đu­tim, po­sle Za­liv­skog ra­ta 1991. go­di­ne, Va­šing­ton je ohra­brio kurd­ski usta­nak u Ira­ku, dok je za­tim po­sma­trao ka­ko je irač­ka voj­ska ma­sa­kri­ra­la kurd­ske sna­ge. Tra­u­ma­tič­na se­ća­nja na si­rij­ski su­kob ta­ko­đe su i da­lje sna­žna me­đu Kur­di­ma ši­rom re­gi­o­na. U Si­ri­ji su Kur­di po­vre­me­no iz­gle­da­li kao da su na ivi­ci na­pu­šta­nja od stra­ne me­đu­na­rod­nih part­ne­ra dok su se su­o­ča­va­le sa na­pa­di­ma sna­ga si­rij­ske vla­de Ah­me­da el Ša­re i sa­ve­znič­kih mi­li­ci­ja još u ja­nu­a­ru ove go­di­ne. Zbog to­ga mno­gi kurd­ski po­sma­tra­či po­sta­vlja­ju pi­ta­nje da li bi po­dr­ška Be­le ku­će u iran­skom slu­ča­ju bi­la du­go­traj­na ili tek pri­vre­me­na i prag­ma­tič­na. Bez traj­ne po­sve­će­no­sti Sje­di­nje­nih Dr­ža­va i nji­ho­vih sa­ve­zni­ka da po­dr­že kurd­ske za­jed­ni­ce u Ira­nu i Ira­ku, kurd­sko vi­đe­nje je da bi uklju­či­va­nje u su­kob za njih mo­glo ima­ti te­ške po­sle­di­ce.

Tur­ska bi ta­ko­đe ve­ro­vat­no po­sma­tra­la ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja sa za­bri­nu­to­šću, što bi do­dat­no za­kom­pli­ko­va­lo si­tu­a­ci­ju. An­ka­ra je isto­rij­ski bi­la opre­zna pre­ma po­li­tič­kim do­bi­ci­ma kurd­skih gru­pa bi­lo gde u re­gi­o­nu, po­sma­tra­ju­ći ta­kva kre­ta­nja kroz pri­zmu sop­stve­nog kurd­skog pi­ta­nja. Zbog to­ga će Re­džep Ta­jip Er­do­gan ve­ro­vat­no na­sto­ja­ti da ogra­ni­či ši­re­nje kurd­ske po­li­tič­ke ulo­ge u Ira­nu zbog nji­ho­vog po­ten­ci­jal­nog ja­ča­nja, jer su kurd­ske mi­li­ci­je i ra­ni­je pre­la­zi­le gra­ni­ce ka­ko bi po­ma­ga­le jed­ne dru­gi­ma, naj­po­zna­ti­je to­kom gra­đan­skog ra­ta u Si­ri­ji.