Iranska veza postala nevolja za Sarajevo

Ba­nja­lu­ka – Ka­da je pre če­ti­ri go­di­ne po­čeo rat u Ukra­ji­ni, u Sa­ra­je­vu se taj su­kob tu­ma­čio kao isto­rij­ska pri­li­ka za Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. Bo­šnjač­ki po­li­tič­ki li­de­ri po­ku­ša­va­li su da uz­bu­ne Za­pad tvrd­nja­ma o „pre­se­lje­nju fron­ta” i upo­zo­re­nji­ma da će Sr­bi, in­spi­ri­sa­ni ru­skom in­va­zi­jom, „za­pa­li­ti Bal­kan”.

Ta te­za ne sa­mo da se ni­je ob­i­sti­ni­la, već se is­po­sta­vi­la kao nje­na an­ti­te­za i po­tvr­di­la kao pro­pa­gan­da ne­do­volj­no uver­lji­va čak i za za­pad­nu jav­nost, ina­če če­sto sklo­nu da pre­ko­re­va Sr­be.    

Sa­da se, na­iz­gled, po­li­tič­ki kon­tekst do­ne­kle pre­o­kre­nuo. Iako se u Ba­nja­lu­ci to ne iz­go­va­ra, iz po­ru­ka ko­je do­la­ze pro­ve­ja­va uti­sak da bi su­kob na Bli­skom is­to­ku, to jest iz­me­đu Ira­na s jed­ne stra­ne i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, Izra­e­la i de­la evrop­skih ze­ma­lja s dru­ge, mo­gao ko­ri­sti­ti kao no­va ge­o­po­li­tič­ka pri­li­ka za Re­pu­bli­ku Srp­sku.

S jed­nom va­žnom raz­li­kom, te­ze o opa­sno­sti od ra­di­kal­nog isla­ma ko­ji se kri­je u evrop­skim ne­dri­ma i to usred BiH, ovo­ga pu­ta ne iz­no­se srp­ski zva­nič­ni­ci.

„Isla­mi­za­ci­ja i mo­guć­nost ob­na­vlja­nja Oto­man­ske im­pe­ri­je su po­vod za glo­bal­nu bit­ku pro­tiv ovih po­ša­sti... Islam ni­je re­li­gi­ja, već po­li­tič­ka fi­lo­zo­fi­ja. Za­pad­ne ze­mlje ne sme­ju za­tva­ra­ti oči pred de­mo­graf­skim i po­li­tič­kim pro­me­na­ma”, re­kao je ame­rič­ki ge­ne­ral Majkl Flin, na ne­dav­nom pre­da­va­nju u Vla­di RS, na dan ka­da je Želj­ka Cvi­ja­no­vić, srp­ski član Pred­sed­ni­štva BiH, dru­gi put una­zad me­sec da­na bo­ra­vi­la u Va­šing­to­nu, na sa­stan­ci­ma u Be­loj ku­ći.

I ma­da bo­šnjač­ki zva­nič­ni­ci mi­nu­lih ne­de­lja pa­žlji­vo bi­ra­ju­ći re­či do­bro pa­ze gde sta­ju, deo ana­li­ti­ča­ra sve po­sma­tra kao po­ku­šaj Ba­nja­lu­ke da Sa­ra­je­vo la­žno pri­ka­že kao pod­ne­blje ra­di­kal­nog isla­ma. Cvi­ja­no­vi­će­va je ne­dav­no pod­se­ti­la i na iz­ve­štaj CIA, ko­ja je pro­šle go­di­ne ob­ja­vi­la da u BiH de­lu­je iran­ski Kor­pus islam­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de, dok je ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja ozna­či­la, to jest po­tvr­di­la Mu­sli­man­sko brat­stvo kao te­ro­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju, ko­ja, po mno­gim ana­li­za­ma, ima ozbilj­nu ba­zu sled­be­ni­ka me­đu bo­šnjač­kom po­li­tič­kom eli­tom.

Ra­dio-te­le­vi­zi­ja RS iz­ve­šta­va da, dok se su­kob na Bli­skom is­to­ku za­stra­šu­ju­će ši­ri, po­li­tič­ko Sa­ra­je­vo ta­vo­ri u di­plo­mat­skoj ne­vo­lji. Ko­me se pri­klo­ni­ti: moć­noj Ame­ri­ci i nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma ili še­ri­jat­skom „pri­ja­te­lju” Ira­nu sa ko­jim ne­ras­ki­di­ve ni­ti „ve­ze” još od osam­de­se­tih go­di­na, uklju­ču­ju­ći i uvoz dži­ha­di­sta, ko­ji na­kon ra­ta ple­ne po­klo­ni­ke po FBiH svo­jom ide­o­lo­gi­jom?

Ma­lo bo­lje upu­će­ni za­klju­ču­ju da se ne ra­di o to­me ko­me će se bo­šnjač­ke vo­đe pri­klo­ni­ti – jer će to sva­ka­ko ura­di­ti u ko­rist Ame­ri­ke, već je u eri Do­nal­da Tram­pa za Sa­ra­je­vo opa­sno i to što je nji­ho­va jav­nost na stra­ni Ira­na bez ob­zi­ra na to šta go­vo­ri bo­šnjač­ko ru­ko­vod­stvo, što je kli­zav te­ren sve dok je, po pr­vi put una­zad pet de­ce­ni­ja – u Be­loj ku­ći sta­nar ko­ji is­ka­zu­je na­gla­še­nu bri­gu za hri­šćan­ske ma­nji­ne, zbog če­ga je bom­bar­do­va­na Ni­ge­ri­ja, a što su ge­o­po­li­tič­ki tren­do­vi u ko­je se Mi­lo­rad Do­dik, iz­gle­da, do­sta ve­što uklo­pio.   

Ma šta go­vo­ri­lo zva­nič­no Sa­ra­je­vo, bo­šnjač­ka jav­nost je na stra­ni mu­sli­man­ske dr­ža­ve, ko­joj je pr­vog da­na ra­ta po­bi­jen dr­žav­ni vrh i sto­ti­ne de­voj­či­ca iz osnov­ne ško­le. Baš kao što je i srp­ska jav­nost in­tim­no na stra­ni Ru­si­je, bez ob­zi­ra na to što srp­ska dr­ža­va zva­nič­no pri­zna­je te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Ukra­ji­ne.

S dru­ge stra­ne, me­di­ji mi­nu­lih da­na iz­no­se do­ka­ze o pri­sut­no­sti Ira­na u BiH, ko­je se­žu ne sa­mo do ra­ta de­ve­de­se­tih, već su ko­re­ni, či­ni se, po­če­li da se pu­šta­ju od­mah na­kon re­vo­lu­ci­je u Te­he­ra­nu.  

Iz Sa­ra­je­va se ras­pra­va o uti­ca­ju Ira­na po­ku­ša­va oprav­da­ti ste­re­o­ti­pi­ma – te­za­ma da je Te­he­ran svo­ju mre­žu po­čeo da ple­te na­kon „srp­skog te­ro­ra”, ma­da Ra­dio slo­bod­na Evro­pa na­vo­di da je ta ze­mlja po­ma­ga­la pro­bo­san­ske sna­ge u ra­tu nov­cem, oruž­jem u hu­ma­ni­tar­no. Na­bra­ja­ju se sko­ra­šnji sa­stan­ci ak­tu­el­nih bo­šnjač­kih zva­nič­ni­ka sa ko­le­ga­ma iz Ira­na, ali se na­vo­di da je po­seb­nu pa­žnju jav­no­sti pri­vu­kao Per­sij­sko-bo­san­ski ko­ledž kod Sa­ra­je­va, u vla­sni­štvu Islam­ske Re­pu­bli­ke Iran, u ko­jem se na snim­ci­ma vi­deo por­tret Ka­si­ma Su­lej­ma­ni­ja, jed­nog od ne­kad naj­moć­ni­jih voj­nih za­po­ved­ni­ka Ira­na. U Sa­ra­je­vu de­lu­je i Iran­ski kul­tur­ni cen­tar, a od 2016. re­a­li­zo­van je niz iz­lo­žbi, film­skih sed­mi­ca i knji­žev­nih do­ga­đa­ja. Ana­li­ti­ča­ri na­vo­de da su po­šilj­ke oruž­ja iz Ira­na po­če­le da do­la­ze 1993. go­di­ne, a ka­ko ka­že biv­ši am­ba­sa­dor BiH u Ira­nu Emir Ha­dži­ka­du­nić, to se od­vi­ja­lo uz pre­ćut­nu sa­gla­snost ta­da­šnje Klin­to­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je. Pro­fe­sor Asim Muj­kić sma­tra da tvrd­nje iz Ba­nja­lu­ke o ve­zi Ira­na i Ar­mi­je BiH „ne­ma­ju ni­ka­kvog te­me­lja” i si­gu­ran je u to da to me­đu­na­rod­ni ak­te­ri do­bro zna­ju.  

S dru­ge stra­ne, bez­bed­no­sni eks­pert Dže­vad Ga­li­ja­še­vić tvr­di da je Iran za vre­me ra­ta u BiH re­ša­vao pi­ta­nja svog in­te­re­sa.

„Na pri­mer 11. sep­tem­bar stra­te­ški je pla­ni­ran i iz­ve­den ope­ra­tiv­no iz BiH... Zna­mo da je Iran sna­žnom in­fil­tra­ci­jom pro­dro u bez­bed­no­sne i oba­ve­štaj­ne struk­tu­re u BiH, u su­nit­ske glo­bal­ne te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je i po­čeo da ostva­ru­je uti­caj na Mu­sli­man­sku bra­ću u BiH i or­ga­ni­za­ci­je ko­je je ona for­mi­ra­la”, is­ta­kao je Ga­li­ja­še­vić.  

On ka­že da je Iran za vre­me ra­ta u BiH imao svo­jih 3.100 voj­ni­ka u BiH, a nji­ho­va je­di­ni­ca „Pa­zda­ran” oko 1.300, to jest Kor­pus re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de ko­ji je, ka­ko ka­že, u BiH vo­dio stra­te­ško or­ga­ni­zo­va­nje oru­ža­nih sna­ga, pla­ni­ra­nje i lo­gi­sti­ku, dok je na te­re­nu bi­lo i pre­ko hi­lja­du pri­pad­ni­ka Ve­va­ka – oba­ve­štaj­ne slu­žbe Ira­na sa za­dat­kom da u BiH stvo­ri osma­trač­ni­cu ka Evro­pi.