Martovsko sunce obrglilo prestonicu

Ka­ko se obu­ći i šta iz­vu­ći iz or­ma­ra pr­vih sun­ča­nih mar­tov­skih da­na – pi­ta­nje ko­je je ju­če mu­či­lo su­gra­đa­ne ka­da je oko po­dne­va, pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog za­vo­da, u na­šoj pre­sto­ni­ci iz­me­re­no 16 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih.

U ra­znim de­lo­vi­ma gra­da bi­lo je onih ko­ji su oda­bra­li duk­se­ve od la­ga­ne tka­ni­ne, ne­ki su se od­lu­či­li za ko­žne jak­ne, a ne­ki još ni­su od­lo­ži­li bun­de. I de­ca su žu­ri­la ško­lu u raz­li­či­tim kom­bi­na­ci­ja­ma – ne­ka u la­ga­nim jak­na­ma i tre­ner­ka­ma, a bi­lo je i onih ko­ja su već obu­kla ma­ji­ce krat­kih ru­ka­va.

Sun­ce je ob­gr­li­lo i par­ko­ve i tr­go­ve u cen­tru gra­da. Na klu­pa­ma su se za­dr­ža­va­li oni ko­ji ni­su ima­li oba­ve­ze, či­ta­li su no­vi­ne, raz­go­va­ra­li te­le­fo­nom ili me­đu­sob­no. U ba­šta­ma ka­fi­ća u bli­zi­ni Knez Mi­ha­i­lo­ve tra­ži­lo se me­sto vi­še. Za sto­lo­vi­ma se pi­la pr­va ka­fa, a čuo se i po­ne­ki stra­ni je­zik – tu­ri­sti su već tu.

Na uli­ca­ma su se, sa pr­vim lep­šim da­ni­ma, od­mah po­ja­vi­li i vo­za­či sku­te­ra, užur­ba­no su se pro­vla­či­li kroz sa­o­bra­ćaj­nu gu­žvu. Duž Knez Mi­ha­i­lo­ve, po sta­rom obi­ča­ju, nu­di­le su se na­o­ča­re za sun­ce i jef­ti­ni sa­to­vi sa im­pro­vi­zo­va­nih štan­do­va, a po­seb­no ži­vo bi­lo je na Ze­le­nom ven­cu. Do­bra at­mos­fe­ra na ovoj pi­ja­ci mo­gla se na­slu­ti­ti još od pod­zem­nog pro­la­za.

Pro­dav­ci su otvo­ri­li te­zge od ra­nog ju­tra is­pred ula­za u pi­ja­cu. Na nji­ma se mo­glo na­ći sve i sva­šta – od la­la i zum­bu­la, do ode­će, ta­šni ra­znih bo­ja, ci­pe­la... Na jed­noj stra­ni su vo­će i po­vr­će – ja­go­de se pro­da­ju za 400 do 450 di­na­ra, a na dru­goj ode­ća i sit­ni­ce ko­je su pri­vla­či­le na­še su­gra­đan­ke. Na te­zga­ma sa gar­de­ro­bom, ku­po­vi­na se če­sto pre­tva­ra­la u kra­tak, ša­ljiv raz­go­vor.

„Ako ne bu­du ta­ko kva­li­tet­ne kao što pri­čaš, do­la­zim da ti vra­tim pan­ta­lo­ne”, re­kla je jed­na su­gra­đan­ka kroz osmeh, pa­ku­ju­ći u tor­bu odev­ni ko­mad ko­ji je upra­vo po­volj­no pa­za­ri­la. Us­pe­la je da sni­zi svoj tro­šak ču­ve­nim pi­jač­nim cen­ka­njem pa je, ume­sto 1.200, no­ve pan­ta­lo­ne pla­ti­la 1.000 di­na­ra.

Pro­da­va­či­ca, si­gur­na u svo­ju ro­bu, od­mah joj je ja­sno od­go­vo­ri­la: „Du­šo, kad dru­gi put svra­tiš na mo­ju te­zgu, uze­ćeš i dru­gu bo­ju!”

U bli­zi­ni su bi­le ras­po­re­đe­ne i ta­šne ra­znih mo­de­la i ve­li­či­na za oko 1.500 di­na­ra po ko­ma­du, a ne­ko­li­ko že­na za­sta­lo je i kod pro­dav­ca sa ma­lim štan­dom bi­žu­te­ri­je da „šac­ne” na­ru­kvi­ce, min­đu­še i pr­ste­nje.

Te­zge su stvo­ri­le jed­nu raz­i­gra­nu sce­nu, a mi­ri­si, zvu­ci i bo­je „na­te­ra­li su” go­to­vo sva­kog pro­la­zni­ka da pri­đe, po­gle­da i pro­na­đe ne­što za se­be.

Pro­le­će još ni­je sti­glo u pra­vom smi­slu te re­či, sun­ce, ba­šte, mi­ris cve­ća i ša­re­na pi­ja­ca do­volj­ni su da na tre­nu­tak upu­te po­zdra­ve zi­mi ko­ja je već osta­la iza ugla.