Danas je Osmi mart – Međunarodni dan žena

Međunarodni dan žena ili Osmi mart je posvećen ženama i slavi se svake godine osmog u martu mesecu. Nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Obeležavajući ga, poklanja se pažnja pripadnicama ženskog pola – majkama, bakama, ćerkama, tetkama, ujnama, strinama, komšinicama, koleginicama...

Ideja se pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najbitnijih je bio kada su žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku. Najpoznatiji je bio 1908, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene. Zastupana je ideja većih ženskih prava.

Zvanično, prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale organizovana je 1910.

Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije i feministkinje širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa. Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik.

U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju. Postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola. Poslužio je kao paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo se uglavnom prestao obeležavati u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu…