Hrastova šuma

U kulturi Starih Slovena hrast je najsvetije drvo koje je bilo posvećeno bogu gromovniku Perunu. Prema predanju, u svetim hrastovim šumama ložene su večne vatre za zaštitu od zlih ljudi. Za vreme hrišćanstva hrast je dobijao magijsko značenje. Hrastove grane smatrane su svetim, a lišće se prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili. Poštovanje hrasta postoji i danas u mnogim krajevima sveta.

U botaničkom smislu, hrast pripada rodu Quercus, koji je na našim prostorima zastupljen sa oko 10 vrsta, od kojih su neke najvažniji šumski edifikatori. Hrast spada među naše najvažnije drvenaste vrste, izgrađujući prostrane komplekse čistih ili mešovitih hrastovih šuma u brdskom pojasu naše zemlje. Hrast cveta od aprila do maja. Plod je žir (orašica) koji sazreva u septembru ili oktobru. List opada u jesen.

– Hrast lužnjak (Quercus robur L.), listopadno drvo visoko 30–40 metara, s prečnikom stabla preko 2,5 metara, dostiže starost i do 2000 godina. Rasprostranjen je u skoro čitavoj Evropi, sem Španije i srednje Portugalije, kao i severnih evropskih oblasti; na Kavkazu, u Maloj Aziji. U Srbiji je široko rasprostranjena vrsta, posebno u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju, u nizijama i dolinama većih reka – kaže dr sc. Marko Lj. Nestorović, kustos u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Hrast kitnjak (Quercus petraea L.), listopadno drvo visoko 35–40 metara, s prečnikom stabla od jedan do tri metra, dostiže starost 600–700 godina. Kitnjak raste u nizijama, izvan vodoplavnih terena i na toplim južnim padinama brdskih područja Evrope do 1300 metara nadmorske visine. Kitnjak je u Srbiji široko rasprostranjen.

Čovek je još u neolitu žir koristio kao hranu. U antičko doba, pre naše ere, žir je bio veoma cenjena hrana. Plinije piše da je žir najslađi kada se ispeče u pepelu. Žir kao jestivu hranu pominjali su i pisci starog Rima. Do početka XX veka kod nas je žir služio i kao lek i kao hrana u godinama gladi i oskudice. Hrastovo drvo se upotrebljavalo za ogrev, građu, nameštaj, itd. Plodovi su se koristili i za ishranu svinja, pri čemu je hrastov žir u prošlosti imao veoma veliki značaj za naše svinjarstvo. U narodnoj medicini prženi, oljušteni i samleveni žir koristio se za lečenje proliva, zapaljenja kože i sluznice, kao dijetetsko sredstvo i za posipanje nogu umesto talka.

Hleb od žirovog brašna ima dugu istoriju, još u XIX veku spremao se u Švedskoj i Norveškoj. U Makedoniji sve do Prvog svetskog rata spremao se hleb od žira tzv. želadov hleb, a u Bosni, Hercegovini i na Kosovu pila se žirova kafa. Na primer, i danas, u Italiji i Ukrajini, pravi se ukusan hleb od smeše žirovog brašna i brašna žitarica. Na Sardiniji seljaci pripremaju lepinje od žira, a u Španiji i Alžiru jedu se ispečeni kao kestenje. U Nemačkoj prženi žir koristi se kao zamena za kafu tzv. žirova kafa (Eichelkaffee).

– U narodnoj medicini koristi se i žir i šišarka. Šišarka je patološka izraslina koja nastaje ubodom ose šišarice na listovima, lisnim drškama ili mlađim grančicama nekih hrastova. Najpoznatije su turske šišarke maloazijskog hrasta, sadrže visok procenat tanina (40–75 odsto), koriste se u kožarskoj industriji, za štavljenje kože, ali i u farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova. – dodaje dr sc. Marko Lj. Nestorović, kustos uPrirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Kora kitnjaka i lužnjaka sadrži od sedam do dvadeset odsto tanina, elagnu i galnu kiselinu, limunsku kiselinu, taninsko crvenilo, fosfate, gume, masti, smole, šećere, gorke materije i drugo. Žir sadrži od šest do osam odsto tanina, 30 odsto skroba, šećera, masti, limunske kiseline, fosfata...

Kora hrasta služi kao sredstvo za stezanje tkiva i suženje krvnih sudova, za zaustavljanje krvarenja i za dezinfekciju, kao protivotrov (antidot) kod nekih trovanja. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje, kupki i obloga protiv reumatizma. U kožarskoj industriji kora je važna štavna sirovina.

Prašak je lek koji se najlakše spravlja, treba samleti osušenu hrastovu koru, žir ili šišarku kao mlevenu kafu. Ovako pripremljen prašak veoma efikasno deluje na zaustavljanje krvarenja iz nosa, na posekotine, rane i slično.