Opuštajuća igra iluzije i stvarnosti

Vladičin Han – Ivan Stanković radi kao vozač i majstor u Predškolskoj ustanovi „Pčelica” u rodnom Vladičinom Hanu. Van svakodnevnog posla on je mladić sa ispunjenim dečačkim snom.

„Ja sam mađioničar iz ljubavi. Moji nastupi od četrdesetak minuta izoluju me od svakodnevice, opuštaju i uz nasmejanu publiku pune pozitivnom energijom, kada se i sam vraćam u sreću detinjstva”, priča ovaj mladić koji uživa u svojim nastupima, nastavljajući jedan skrajnuti i zaboravljeni zanat koji je oduševljavao najmlađe, ali i starije generacije.

Ivan danas bez velike reklame i zvučnog imena puni dečje igraonice na rođendanima, zabavama, priredbama u Vladičinom Hanu i na jugu Srbije. Otkriva sebi i deci jedan čaroban svet magije, skrajnut zbog pomame za društvenim mrežama koje preko mobilnih uređaja i tableta masovno „okupiraju” najmlađe generacije u potrazi za iluzijom.

„Od detinjstva sam učio razne trikove, fasciniran Big Laletom. Da naučim nešto više, postao je izazov kada sam pred decom u holu vrtića izveo par trikova i video njihovu reakciju”, priča nam Ivan, spreman na dalje usavršavanje u poslu mađioničara. On je u ovom trenutku jedini koji se bavi mađioničarskim poslom na jugu Srbije.

Kupuje rekvizite i sve aktivnije vežba nove trikove kako bi mogao iznova da intrigira dečju maštu, kako u vrtićima, tako i na svečanostima i priredbama. Priznaje da je u druženju sa najmlađima i njihovim roditeljima shvatio da ta igra između iluzije i stvarnosti opušta, kao i da mu zadovoljstvo na svakom nastupu predstavljaju reakcija dece koja još veruju u magiju. Otkriva da „mađioničara vole i odrasli na rođendanima i često pomno prate izvođenje trikova, te nastup nagrađuju aplauzima”.

„U osnovi ovog lepog zanata koje se zove mađioničarstvo jesu trikovi koji se dobro uvežbaju korak po korak, a publici izgledaju kao prava magija. Ukoliko preskočite samo jedan korak, čarolije neće biti. Iziskuje veliku koncentraciju i vežbanje”, kaže Ivan za „Politiku”. Zato i ne čudi što je mađioničarstvo, kako nam predočava, najređe zanimanje na svetu – na dva miliona stanovnika dolazi tek jedan „čarobnjak”. Ivan je jedan jedini među 225.000 stanovnika u južnjačkom Pčinjskom okrugu, a verovatno i znatno šire.

Kada izvodi trikove, Ivan je u elegantnom izdanju sa crnim odelom i crvenom leptir-mašnom, sa rekvizitima i pripremljenom scenom, uz ozbiljno režiranu iluziju. Neki od zahtevnijih trikova uključuju loptice i nestajanje i ponovno pojavljivanje predmeta, „pretvaranje” predmeta iz jednog u drugi, a da nema onih dodatnih kutija gde se skrivaju.

„Trikovi sa kutijama iziskuju često uvežbavanje. Imaju i do 15 različitih koraka, koji se moraju ispoštovati, inače magija nestaje. Vežbam i žongliranje. Vežbe sa lopticama jedne su od najtežih, ali veoma korisne – služe u borbi protiv demencije”, objašnjava nam Ivan.

Njegovi nastupi su interaktivnog karaktera. Deca nisu samo publika, već i aktivni učesnici u kreiranju i razrešenju samog trika.

„Na mojim nastupima deca su deo čarolije. Daju mi pozitivnu energiju svojim reakcijama i smehom. Oni su čarobnjaci – dobiju čarobni štapić kojim će nešto pretvoriti u nešto drugo ili će se rekvizit jednostavno polomiti i iz njega se pojaviti buket cveća… I jedno i drugo izmamiće sreću na njihovim licima i smeh”, navodi Ivan Stanković, kao skroman mladić koji veruje u svoju ambiciju.

Program koji se zove „Mađioničar Ivan” osvojio je srca najmlađih za samo par meseci u Pčinjskom okrugu, ali on nastupa i u drugim mestima na jugu Srbije, sve do Niša. Za čoveka koji je promenio toliko zanimanja u životu, ostvarenje dečjeg sna ne predstavlja granicu. Otkriva nam da trenutno radi na scenariju za pozorišnu predstavu za najmlađe koja će se zvati „Klovnođioničarska bajka”, koja će se uskoro naći pred publikom u sedam opština Pčinjskog okruga.