Istanbul – grad nargile i slatkog čaja

Smešten na ulazu u Bosforski moreuz, Istanbul predstavlja sponu između evropskog i azijskog kontinenta. Sa 9,7 miliona stanovnika najveći je grad Turske.

Mirisi koji se šire iz Kapali čaršije, ribljih restorana i sa pijace začina, orijentalne melodije, utišane jedino u vreme molitve, primamljive đakonije trgovaca koji vas gotovo jure da kod njih nešto pazarite i mnogobrojni drugi prizori koji su deo svakodnevnice Istanbulaca, mogu učiniti da se osetite izgubljenim (ako se zaista i ne izgubite u ovom ogromnom, uzbudljivom i veoma živom gradu).

Obilazak znamenitosti možetezapočeti u Sultan Ahmetovom kvartu gde nedaleko jedna od druge počivaju tri veličanstvene znamenitosti:Aja Sofija, Sultan Ahmetova (Plava) džamija i palata Topkapi (nekadašnji dom otomanskih sultana).

Crkva svete mudrosti – Sveta Sofija predstavlja remek-delo vizantijske umetnosti. Sagrađena je u vreme Justinijanove vladavine u šestom veku,a zatim pretvorena u džamiju posle pada Vizantijskog carstva.Danas je to muzej otvoren svakog dana od devet do 19 časova (preko leta), a zimi obilazak morate privesti kraju do 17 sati. U neposrednoj blizini nalazi se crkva koja je, prema rečima Prokopija iz Cezareje, zasenjivala sve druge crkve u Carigradu –  Aja Irena ili Crkva božanskog mira (jedina crkva koja nije pretvorena u džamiju već u skladište municije).

Sultan Ahmetova džamija jedna je od najpoznatijih u svetu. Zbog plave keramike na zidovima odomaćen je, još, i naziv Plava džamija. Na ulasku je obavezno izuvanje (dobićete kesu da odložite obuću), a ako ste ženskog pola i niste u suknji moraćete da se opašete maramom koju će dobiti na licu mesta. Ne brinite što ćete biti bosonogi – pod je prekriven tepihom.

Da biste obišli Topkapi palatu izdvojte, bar, jedno popodne. Uživaćete u pogledu na Bosfor i Mramorno more, a osim palate, obavezno posetite carski trezor i harem.

Ipak, pravi duh Istanbula osetićete u Velikom bazaru. Smešten na, čak, 30 hektara, Kapali čaršija, kako drugačije nazivaju ovo stecište trgovaca, raspolaže sa 4300 butika i šopova. Organizovan je po kvartovima u kojima se prodaju predmeti od kože, bižuterija, nakit od zlata ili srebra, tepisi, odeća, nargile, antikviteti... Nemojte se iznenaditi ako vam se posle uvodnog pozdrava na engleskom neki od trgovaca obrati i na vašem maternjem jeziku (govore po nekoliko stranih jezika, a među njima ima i onih koji su došli iz neke od bivših jugoslovenskih republika). Mirođiju i druge začinske biljke naći ćete u egipatskom Bazaru, popularno nazvanom Pijaca začina.

Bosforski most kao da spaja nespojive delove grada. Kada ga jednom pređete, nećete moći da poverujete da ste u istoj zemlji i da je on spona različitih delova istog grada (osim ovog za prelazak na drugi kontinent možete koristiti i most Mehmeda Osvajača).

Smeštena u evropskom delu grada, Dolmbahči palatu s pravom nazivaju otomanskom verzijom Versaja – luksuz ćete primetiti na svakom koraku, a prepoznaćete je po fasadi od belog mermera. Unutrašnjost je ukrašena zlatom, tirkizom i modrim poludragim kamenom sa iskricama zlata. Porcelan, lusteri od kristala, tepisi i tapiserije deo su bogate kolekcije ovog dvora koji je pretvoren u muzej. Palata ima 285 prostorija, 46 salona, šest hamama i 68 kupatila. Ovo je bila i predsednička rezidencija Mustafe Kemala Ataturka u kojoj je i umro 10. novembra 1938. Svi časovnici u palati nostalgično su zaustavljeni na 9 sati i 5 minuta – trenutku kada je „otac Turaka”, čovek koji je uveo zapadnu modu i doprineo emancipaciji žena, poslednji put sklopio oči.

Nemojte otići iz Istanbula, a da ne probate turski čaj. Ukoliko niste sladokusac, naglasite konobaru da ćete sami zašećeriti po želji kako se ne biste iznenadili „slatkoćom” ovog toplog napitka.

Kada jednom posetite grad koji se proteže na dva kontinenta ostaće vam u sećanju presladak čaj, nargila, brza vožnja (čak i tramvaji jure kao ludi), haremi (doduše bez sultanovih žena i konkubina), preljubazni trgovci... Dovoljno, da poželite da se opet vratite i probudite lepe uspomene.