Kina traži novi svetski poredak

Kineska diplomatija ponovo je poslala snažnu političku poruku svetu: Peking ne namerava da sledi istorijski obrazac velikih sila koje su svoju moć gradile kroz hegemoniju i ekspanziju, već nastoji da se pozicionira kao jedan od nosilaca novog, multipolarnog svetskog poretka. Taj stav jasno je formulisao ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji na godišnjoj konferenciji za novinare, gde je izneo ključne elemente kineske vizije globalnih odnosa u narednim decenijama.

Vang Ji je naglasio da će Kina, uprkos svom ekonomskom i demografskom potencijalu, nastaviti da sledi put mirnog razvoja i da neće ponoviti istorijski obrazac velikih sila koje su nastojale da dominiraju međunarodnim sistemom. Prema njegovim rečima, oživljavanje kineske nacije, koja broji više od 1,4 milijarde stanovnika, ne podrazumeva težnju ka hegemoniji, već izgradnju međunarodnog poretka u kojem će sve države imati svoje mesto i ulogu.

Istovremeno, šef kineske diplomatije posebno je naglasio pitanje Tajvana, koje Peking smatra jednim od ključnih nacionalnih interesa. Vang Ji je poručio da je status Tajvana unutrašnje pitanje Kine i da je reč o „crvenoj liniji“ koja se ne sme preći. Prema njegovim rečima, bilo kakvo mešanje spoljnih aktera u taj problem predstavljalo bi direktno narušavanje osnovnih interesa kineske države.

U širem kontekstu, kineski ministar je ukazao da su rivalstvo i konfrontacija velikih sila u prošlosti čovečanstvu doneli katastrofalne posledice. Upravo zbog toga, kako je naglasio, Kina odbacuje logiku geopolitičke konfrontacije i zalaže se za izgradnju sveta zasnovanog na ravnopravnosti i saradnji. Prema kineskom tumačenju, multipolarni sistem podrazumeva da se sve države, bez obzira na njihovu veličinu, vojnu moć ili ekonomski potencijal, tretiraju kao ravnopravni članovi međunarodne zajednice.

Vang Ji je u tom kontekstu podsetio i na koncept globalnog upravljanja koji je kineski predsednik Si Đinping predstavio u septembru 2025. godine. Ta vizija zasniva se na nekoliko ključnih principa: poštovanju suverene jednakosti država, doslednom pridržavanju međunarodnog prava, jačanju multilateralizma, stavljanju interesa ljudi u središte političkih odluka i fokusiranju na konkretne, praktične rezultate u međunarodnoj saradnji.

Pojam globalnog upravljanja, kako ga tumači Peking, odnosi se na sistem institucija, pravila i političkih mehanizama koji regulišu rešavanje transnacionalnih problema, od bezbednosti do ekonomije i klimatskih pitanja. Taj proces podrazumeva saradnju država, ali i drugih aktera međunarodnog sistema, kroz strukture koje su same stvorile.

Stav da je postojeći međunarodni poredak u fazi duboke transformacije deli i više drugih velikih sila. Kina, zajedno sa Rusijom i nekim drugim državama, već duže vreme ukazuje na potrebu reforme globalnih institucija i pravila koja su u velikoj meri nastala u periodu nakon Drugog svetskog rata pod dominacijom zapadnih sila.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je ocenio da se svet već nalazi u procesu promene globalnog poretka i da sistem koji je decenijama gradio Zapad postepeno gubi svoju dominantnu poziciju. Prema njegovim rečima, koncepti koje je predložio Si Đinping dobijaju na značaju u trenutku kada, kako je naveo, pojedine države i dalje nastoje da diktiraju pravila međunarodnih odnosa.

U takvim okolnostima, kineska poruka o svetu zasnovanom na multipolarnosti i ravnopravnosti sve više postaje jedan od centralnih elemenata globalne geopolitičke rasprave. Dok zapadne sile nastoje da očuvaju postojeći sistem međunarodnih odnosa, Peking i njegovi partneri sve otvorenije govore o nastajanju nove strukture svetske politike u kojoj će moć biti raspoređena između više centara.