Nova strategija pokreće digitalnu transfomaciju privrede

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da nacionalna strategija privrednog razvoja predstavlja jedan od najambicioznijih investicionih i razvojnih planova Srbije, sa više od 40 milijardi evra ulaganja do 2035. godine i istakao da je reč o sveobuhvatnom okviru koji kombinuje infrastrukturni razvoj i snažnu tehnološku transformaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.

Čadež je za RTS rekao da Strategija ne podrazumeva samo investicije u puteve, železnicu, bolnice i komunalnu infrastrukturu, već i snažno ulaganje u digitalnu infrastrukturu, data centre, superkompjutere i razvoj veštačke inteligencije.

ˮStrategija obuhvata razvoj infrastrukture: puteva, železnice, bolnica i komunalne infrastrukture, ali ima i snažnu tehnološku dimenziju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i digitalnoj infrastrukturiˮ, naveo je Čadež.

On je istakao da odluke Vlade Srbije u aktuelnim globalnim okolnostima predstavljaju odgovoran potez prema građanima i privredi.

ˮVlada je pokazala i prethodnih meseci da razmišlja unapred i da se priprema za moguće poremećaje na tržištu. Stvorene su dobre zalihe energenata kako bi se ublažili prvi udari krize i obezbedilo normalno funkcionisanje privrede i građanaˮ, rekao je Čadež.

On je podsetio da je Srbija poslednjih godina značajno napredovala u digitalnoj transformaciji, zahvaljujući investicijama u superkompjutere, data centre i razvoj IT sektora, saopštila je PKS.

ˮDanas u Srbiji radi više od 120.000 IT stručnjaka, a izvoz softvera dostigao je skoro četiri milijarde evra godišnje. To su rezultati koji Srbiji omogućavaju da bude spremna za novu tehnološku revoluciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Ona više nije pitanje izbora, već pitanje preživljavanja. Pitanje je da li imamo sredstva, infrastrukturu i stručnjake da izgradimo tzv. nacionalnu platformu veštačke inteligencijeˮ, naveo je Čadež.

Jedan od ključnih projekata u tom procesu je razvoj nacionalnog velikog jezičkog modela (LLM) za veštačku inteligenciju, koji će funkcionisati na domaćoj infrastrukturi i koristiti podatke iz Srbije.

ˮDanas svi koristimo globalne AI modele, ali oni nisu trenirani na našem jeziku, našem znanju i našim podacima. Nacionalni model omogućiće da se veštačka inteligencija primeni u privredi, javnoj upravi, sudstvu, poljoprivredi i obrazovanju sa mnogo većom preciznošćuˮ, objasnio je Čadež.

Istakao da takva platforma postaje novi digitalni autoput na koji svi možemo da se priključimo, da funkcionišemo i da od njega stvaramo novu vrednost.

Kako je naveo, cilj je da prvi nacionalni AI model bude predstavljen do izložbe Ekspo 2027, dok će se njegovi sektorski moduli dalje razvijati.

AI u poljoprivredi

Čadež je istakao da bi primena veštačke inteligencije, posebno u sektorima poput poljoprivrede i industrije, mogla značajno povećati produktivnost.

Ako koristimo domaće podatke o klimatskim uslovima, sortama i proizvodnji, veštačka inteligencija može da analizira iskustvo i znanja, proizvodne procese, napravi precizne prognoze i pomogne poljoprivrednicima da povećaju prinose i do 30 odsto i naprave velike uštede", naglasio je Čadež.

Prema njegovim rečima, ovakva digitalna infrastruktura predstavlja važan faktor i za privlačenje investicija.

ˮInvestitori danas ne traže samo fabrike i puteve, već i digitalnu infrastrukturu koja im omogućava optimizaciju proizvodnje i razvoj novih tehnologijaˮ, ujazao je Čadež.

Dodao je da Srbija već ima značajne kapacitete - data centar, dva superkompjutera i veoma razvijenu IT industriju. Softver je, kako je kazao, danas jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.

On je naglasio i da će razvoj veštačke inteligencije zahtevati promene u obrazovnom sistemu, kao i dodatne programe obuke za zaposlene.

ˮDanašnji AI alati uglavnom funkcionišu na engleskom jeziku. Kada se razvije suvereni nacionalni model, u njemu se nalaze naši udžbenici, naše znanje i kultura. To omogućava da se obrazovanje personalizuje i da se ista vrsta pažnje posveti svakom detetu, bez obzira da li živi u Beogradu ili u manjim sredinamaˮ, naveo je Čadež.

Istakao je da Privredna komora Srbije već organizuje besplatne kurseve o primeni AI alata u privredi i da je do sada više od 7.000 ljudi prošlo obuke.

ˮInteresovanje je ogromno i moramo dodatno da proširimo programe edukacije širom Srbijeˮ, naglasio je Čadež.

Govoreći o ekonomskom značaju investicija planiranih u okviru Elkspo 2027, Čadež je rekao da će one dodatno ojačati poziciju Srbije kao regionalnog i međunarodnog poslovnog centra.

ˮEkspo nije samo izložba, već platforma koja može da pretvori Beograd i Srbiju u globalno mesto susreta biznisa, investicija i novih partnerstavaˮ, ukazao je.

On je dodao i da je među ciljevima Strategije i ulazak Srbije u Evropsku uniju.

ˮCela Evropa mora da se konsoliduje u novim geopolitičkim okolnostima. Čitav region Zapadnog Balkana treba da uđe u ekonomsku strukturu Evropske unije, da posluje na istim principima kao države članice i da ima pristup jedinstvenom tržištu, čak i pre punopravnog članstva, odnosno bez prava glasa u institucijamaˮ, zaključio je Čadež, prenosi Tanjug.