Kome inflacija najteže pada

Upravo je pitanje efekta inflacije na domaćinstva s različitom strukturom potrošačke korpe na koje odgovara istraživač Konstantina Sorak, u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku dostupna i sajtu Narodne banke Srbije.

- Kada govorimo o inflaciji, najčešće podrazumevamo opšti rast maloprodajnih cena proizvoda i usluga u korpi prosečnog potrošača, koje izražavamo u stopama rasta indeksa potrošačkih cena. Međutim, struktura potrošnje nije ista za sva domaćinstva. Razlike u nivou dohotka i potrošnje uslovljavaju i razlike u udelu pojedinih kategorija proizvoda i usluga u njihovoj potrošačkoj korpi. Shodno tome, postavlja se pitanje u kojoj meri ukupna inflacija odražava uticaj rasta cena na različite grupe stanovništva. U analizi su korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Ona su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje (kvintila).

- Analizu smo radili za period od 2020. godine zaključno s prošlom godinom. Ovaj period karakterisala je povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju. Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, i isto toliko s najvišim nivoom potrošnje.

Za svaku od ovih grupa konstruisana je posebna mera inflacije i rezultati pokazuju da je tokom perioda najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva u Srbiji s nižim nivoom potrošnje. Drugim rečima, ostvarena inflacija za ovu grupu domaćinstava bila je veća od inflacije kod domaćinstava s većim nivoom potrošnje. Osnovni razlog za to je struktura izdataka ove grupe domaćinstava. Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija, kaže Sorak.

S druge strane, rasle su i cene kategorija transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava s višom potrošnjom. To je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one s najnižim i najvišim nivoom potrošnje.

Najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen je sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, tj. za toliko je bila viša inflacija za kategorije stanovništva s nižim nivoom dohotka i potrošnje.

Od početka 2024. godine inflacija usporava, čemu su doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava s nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane. Izuzetak je bio period od maja do avgusta, kada usled nepovoljnih vremenskih prilika cene hrane, pre svega voća i povrća, beleže priličan rast.

Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava. U 2022. godini gotovo sve grupe zabeležile su realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava s najnižim dohotkom. Tokom 2023. godine ta grupa beleži stagnaciju, dok ostale grupe ostvaruju umeren realni rast zarada.U 2024. i 2025. godini dolazi do povoljnije dinamike za domaćinstva s nižim dohotkom. Tome su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.

Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu pokrivenost dostiže približno 95 odsto.

Zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u okvir cilja, stvoreni su uslovi za intenzivnije ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom.