Mađarskoj opoziciji kriva EU

Od našeg dopisnika
Prag, 3. februara – Mađarska je verovatno država članica EU koja je od svih u najtežoj krizi. Nije slučajno da su se upravo u toj zemlji, prvi put među novim članicama EU, pojavili zahtevi za preispitivanje članstva u Uniji.

Ti zahtevi dolaze iz konzervativno-nacionalističkog Fidesa, sasvim izvesnog pobednika na narednim izborima, najverovatnije prevremenim, o kojima se govori od 1996, to jest od samog formiranja vlade sa socijalistima na čelu. Jednobojna vlada, iz koje su u međuvremenu izašli Slobodni demokrati (liberali), ima podršku, prema anketama, od svega 15 posto Mađara, manjinska je i u parlamentu, a održava se u poslednjoj godini-dve samo zato što Fides nije previše raspoložen da odmah preuzme vlast – upravo zbog teških prilika u zemlji.

Ali to desnici nije smetalo da vladi podmeće nogu na svakom koraku, čak i u suprotnosti sa svojim programskim stavovima. Na njenu inicijativu prošle godine je održan referendum na kome je ukinuta participacija u zdravstvu. Ovu klasičnu meru levo orijentisana vlada je svojevremeno donela u interesu finansijske sanacije zemlje, na čemu je insistirala i opozicija, a onda ju je upravo desnica populističkom manipulacijom srušila!

Fides, prema anketama, sada ima 35 posto glasova, ali najveću stranku čine (43 posto) oni kojima je svega dosta i neće na izbore. Prema nekim računicama, Fides bi s malim strankamasaveznicima na desnici mogao osvojiti i ustavnu većinu,to jest takvu sa kojom bi mogao i ustav da menja. A to je ono što bi za Mađarsku moglo da bude sudbonosnije od svake krize. U prošli utorak opozicioni prvaci su, naime, predložili da se preispita članstvo zemlje u EU. „Mađarska je članstvom u EU samo izgubila”, tvrdi potpredsednica Fidesa Ildiko Pelč-Gal ukazujući na sadašnju ekonomsku krizu i pozivajući se na to da je u narodu podrška Uniji navodno pala na samo tridesetak posto.

Istini za volju, u Mađarskoj je sve u dubokom padu i depresiji, pa ne treba da čudi da je tako spodrškom Uniji. Već tri godine zemlja se batrga u krizi zaduženosti za koju je bez sumnje odgovorna, zbog krajnje rasipničkog ponašanja, vlada Ferenca Đurčanja u prethodnom mandatu. To se ogleda u za evropske prilike veoma velikom deficitu budžeta od 10 odsto BDP-a. Đurčanj je i sam to priznao 2006, u neviđeno iskrenoj ispovesti i kajanju zbog toga što se u izbornoj kampanji „lagalo dan i noć, non-stop 24 sata, dok je zemlja srljala u krizu”. Deficit se dosta teško rešava, najčešće stezanjem kaiševa, pri čemu ono što se zapuši na jednoj strani, izbije na drugoj.

Vladi se, ipak, ne može prebaciti da ne pokušava na sve načine da se iskupi od ranijih grehova i državu izvede na zelenu granu. Ali to nije lako u zemlji sa tradicionalno moćnim i razmaženim činovništvom koje je pred Novu godinu demonstriralo protiv ukidanja 13.i 14. plate, dok je privreda masovno otpuštala radnike.

Mađarsku je u decembru od bankrota, posle izbijanja globalne krize, spasao kolosalni kredit MMF-a, Svetske banke, EU i Evropske centralne banke od 25 milijardi evra, kakav nijedna zemlja u EU nije dobila. Ali izlaz iz tunela još ne vide na desetine hiljada onih koji dobijaju otkaze, preko 100.000 porodica koje ne mogu više da otplaćuju hipotekarne kredite (ugovorene sdeviznom klauzulom, a forinta je za poslednjih nekoliko meseci pala za 30 odsto, za koliko je i teret otplate postao veći). Događa se i nešto drugo, nezapamćeno u ovoj zemlji tradicionalno jake poljoprivrede: na siromašnom istoku ima dosta porodica koje gladuju...

Stopa rasta se za iduću godinu revidira i od prvobitno predviđenog minimalnog rasta se koriguje na oko minus tri posto, pa se još oštrije ide na kresanje plata državnih službenika i penzija.A nezadovoljstva ključaju, politička raspoloženja se radikalizuju. Lane je osnovana Mađarska garda, s uniformama i simbolima profašističkih njilaša iz Drugog svetskog rata, koja maršira čak i preko granice, u Slovačkoj, i zateže do pucanja odnose između dve zemlje. Nedavno je sudski zabranjena, ali maršira i dalje jer, kažu, presuda nije pravnosnažna.

Stare istorijske frustracije, zbog mira u Trijanonu koji je od velike Ugarske napravio malu Mađarsku u sadašnjim granicama,mešaju se sa aktuelnim socijalno-ekonomskim frustracijama u eksplozivankoktel. U takvom ambijentu ovih dana se u mađarskom parlamentu ponovo razmatrapitanje da li će biti prevremenih izbora.