Američke i evropske akcije u padu

Na današnjem otvaranju američkih berzi akcije su bile u minusu nakon što je cena nafte premašila 100 dolara po barelu.

To je izazvalo strahove zbog nepovoljnog okruženja za američku ekonomiju, rastuće inflacije i usporavanja rasta, preneo je CNBC.

Berzanski indeks Dow Jones pao je za 400 poena, odnosno 0,9 odsto, S&P 500 za 0,5 odsto, a Nasdaq za 0,1 odsto.

Međutim, situaciju je na širem tržištu donekle popravio rast akcija proizvođača čipova.

Akcije kompanije Brodkom skočile su za više od tri odsto, dok je Majkron dobio na vrednosti skoro dva odsto, a Envidija više od jedan odsto.

Cena sirove nafte probila je nivo iznad 100 dolara po barelu, što je  prvi put od 2022, kada su tržišta reagovala na posledice rata u Ukrajini.

Međunarodna referentna nafta Brent tako je poskupela sedam odsto, na 99 dolara po barelu.

Cena američke sirove nafte skočila je za oko šest odsto, na oko 96 dolara po barelu, a poređenja radi, početkom godine bila je ispod 60 dolara po barelu.

Nafta je poskupela nakon što su glavni proizvođači s Bliskog istoka smanjili proizvodnju zbog zatvaranja ključnog prolaza za tankere kroz Ormuski moreuz.

Jedan od vodećih proizvođača Kuvajt najavio je smanjenja proizvodnje nafte, ali nije saopštio za koliko, dok je Irak navodno smanjio za 70 odsto, prenosi Tanjug.

Akcije na evropskim berzama završile su današnje trgovanje u velikom padu, nakon turbolentnih dešavanja na Bliskom istoku i oko cene nafte.

Panevropski STOXX 600 okončao je dan u padu od oko 0,7 odsto, pri čemu su glavne berze i svi sektori, izuzev nafte i gasa, zabeležili negativne rezultate, preneo je CNBC.

Indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,8 odsto, francuski CAC 40 za 0,9 odsto, a londonski FTSE 100 za 0,3 odsto.

Investitori na evropskim berzama i danas su pratili nove turbulencije na svetskim tržištima, jer su cene nafte u nedelju porasle na preko 110 dolara po barelu, prvi put od 2022. godine i početka rata u Ukrajini.

Prinosi na evropske državne obveznice naglo su porasli, jer su rat u Iranu i rast cena nafte izazvali bojazan od veće inflacije.

U Velikoj Britaniji, prinosi na desetogodišnje britanske obveznice, referentne vrednosti za zaduživanje britanske vlade, porasli su za tri procenta na 4,664 odsto, dok su u Nemačkoj, dvogodišnje državne obveznice porasle za jedan procenat, povećavajući troškove kratkoročnog zaduživanja na 2,33 odsto.

Skok cena energije dolazi nakon što su glavni proizvođači nafte sa Bliskog istoka, Kuvajt, Iran i UAE, smanjili proizvodnju nafte nakon zatvaranja Ormuskog moreuza.

Američki predsednik Donald Tramp je objavio da je „kratkoročni rast cena nafte veoma mala cena koju treba platiti za uništavanje iranske nuklearne pretnje”.

Pojedinačno gledano, britanska multinacionalna rudarska kompanija „Anglo-ameriken” izgubila je 3,4 odsto vrednosti, dok je gigant u sektoru vazduhoplovstva i odbrane Rols Rojs pao za dva odsto, prenosi Tanjg.