Amerika i Kina na prvom mestu

U samo dva meseca američke snage uhapsile su predsednika Venecuele Nikolasa Madura i ubile vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneija, dva bliska partnera Kine. Sve se to događa uoči najavljenog sastanka u Pekingu između predsednika Si Đinpinga i Donalda Trampa, na kojem se očekuje da dve najveće svetske privrede produže ekonomsko primirje. Bela kuća ranije je saopštila da bi samit trebalo da se održi od 31. marta do 2. aprila. Peking, međutim, još nije zvanično potvrdio termin, dok je portparolka tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova poručila da su tek razgovori u toku. Pojedini mediji navode da bi Kina mogla razmotriti odlaganje ili otkazivanje susreta kako bi izrazila nezadovoljstvo američkim potezima. Ipak, analitičari procenjuju da Si ima mnogo razloga da sedne za sto sa Trampom: od ublažavanja ograničenja na izvoz naprednih kineskih tehnologija, preko carina, do Tajvana.

„Peking više brine o upravljanju odnosima sa SAD nego o događajima na Bliskom istoku”, rekao je Džulijan Gevirc, bivši viši direktor za poslove Kine u Savetu za nacionalnu bezbednost za vreme dok je Džozef Bajden bio na čelu Bele kuće. Kako je preneo Rojters, aktivnost kineskog ratnog vazduhoplovstva oko Tajvana naglo je opala. Tokom protekle nedelje nije zabeležen nijedan let, iako su takve misije ranije bile gotovo svakodnevne. Sa druge strane, i Tramp je signalizirao spremnost da izbegne konfrontaciju, kako bi se stvorila što povoljnija atmosfera pred sastanak. Njegova administracija odložila je prodaju paketa oružja Tajpeju, vrednog 13 milijardi dolara, kako ne bi uznemirila Sija, rekli su zvaničnici iz Vašingtona za „Njujork tajms”.

Šire posmatrano, potencijalni susret može se tumačiti kao samit „Amerika na prvom mestu” ili „Kina na prvom mestu”, zavisno od ugla posmatranja, uz fokus na trgovini, a zaobilaženje tema Madura i Hamneija. Iako je Kina odmah osudila američke i izraelske napade na Iran, a njen šef diplomatije Vang Ji optužio obe vlade za atentat na lidera druge države i obećao podršku suverenitetu i bezbednosti Teherana, sukob bi mogao da donese i određene koristi za Peking.

SAD su već rasporedile najveće vojne snage na Bliskom istoku još od invazije na Irak 2003. godine, uključujući udarne grupe nosača aviona u regionu. Ako to prisustvo potraje duže od očekivanog, moglo bi da skrene američku pažnju i resurse sa Azije. Peking stoga ne bi bio previše zabrinut ako se Amerikanci zaglave u još jednom nepopularnom ratu. Takođe, Kina je izgradila duboke ekonomske veze sa mnogim državama u Persijskom zalivu na koje je Iran poslednjih dana pokrenuo napade, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, pa je Vang Ji pokušao da pronađe ravnotežu u razgovoru sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, pozvavši Teheran da „obrati pažnju na razumne zabrinutosti svojih suseda”. I, za razliku od Amerike, koja ima formalne odbrambene obaveze prema desetinama saveznika, Kina ima samo jednu – sa Severnom Korejom. Njena partnerstva sa Iranom i Venecuelom su strateška, ali ne i vojni savezi.

„Si Đinping nema sentimentalnosti prema spoljnim odnosima Pekinga. Došao je tu gde jeste zahvaljujući svojoj hladnoj, pragmatičnoj odlučnosti. U Komunističkoj partiji Kine nema velike koristi od mekog srca”, kaže Džo Vebster, viši saradnik Atlantskog saveta, istraživačke organizacije iz Vašingtona.

Peking će zato verovatno nastaviti da pruža ograničenu podršku Teheranu, istovremeno tvrdeći da su Sjedinjene Države najveći izvor globalne nestabilnosti. U uvodniku lista „Global tajms”, povezanog sa Komunističkom partijom Kine, u ponedeljak je međunarodna zajednica pozvana da odbaci, kako je navedeno, pokušaj Vašingtona da svet vrati na „zakon džungle”.

Kineski analitičari koji govore za državne medije, tvrde da SAD i Izrael seju haos na Bliskom istoku i da su ubistvom Hamneija postavili opasan presedan. Ali Kina „ne vidi nikakvu korist u pojačavanju tenzija sa Amerikom zbog Irana”, rekao je Vilijam Jang, viši analitičar u briselskom  tink-tenku „Međunarodna krizna grupa”. Zbog toga, kako je dodao, neće želeti da ugrozi pozitivan zamah koji je izgradila sa Trampovom administracijom tokom prošle godine.