Od Milunke Savić do Mileve Marić Ajnštajn

Niš – Iz muškog ugla – nema veće snage nego osetiti slabost prema nežnijem polu i nema većeg viteštva nego boriti se za potpunu ravnopravnost polova – i nema veće hrabrosti nego priznati da žene jesu bile marginalizovane kroz istoriju i bez obzira na to što je ta istorija u mnogim aspektima bila velika, veličanstvena i slavna, tretman žena kroz nju u značajnoj meri može se nazvati mrljom koja ne bi smela da se ponovi u sadašnjosti u budućnosti.

U Evropskoj kući u Nišu otvorena je izložba biografija i fotografija „HERstory” nastala iz istoimene međunarodne publikacije sačinjene od životnih priča istaknutih žena iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovačke, Italije i Danske.

Reč je o ženama, istinskim heroinama iz različitih oblasti koje su bitno zadužile naše kolektivno sećanje i kojima dugujemo jedno veliko – hvala. Ipak, pre puke zahvalnosti koja zna da bude često protokolarna i prazna, ponekad i licemerna, a još češće zakasnela, dugujemo im svet u kojem neke njihove naslednice neće nailaziti na zid sačinjen od cigala stereotipa i predrasuda na kakav su nailazile one.

Izložba „HERstory” predstavlja međunarodni panevropski projekat i u Nišu je realizovan zahvaljujući organizaciji „KOM018”.

Otvaranje izložbe pratio je i otvoreni dijalog, odnosno otvorena panel-diskusija između organizatora, autora i prisutnih gostiju u okviru koje su akcentovane brojne teme vezane za istorijski razvoj ravnopravnosti i položaja žena.

– Izložba je internacionalna, ali i interaktivna. Zapravo, predstavlja jedan živ program razmene iskustava i mišljenja, a u fokusu svega je istorijski položaj žene kao osnovna tema. Postavljamo pitanje – koliko se i kako se položaj žena kroz istoriju menjao i kakav je danas – rekla je za „Politiku” moderatorka programa i osnivačica „Femmedia inicijative” Milica Marković.

Ona podseća da se izložba realizuje u sklopu šireg programa posvećenog ženama i 8. martu koji podrazumeva nekoliko događaja osim same izložbe – od tribine „Generacije u dijalog”, preko ulične akcije „Ruža, a ne stereotip” do „Ženskog marša” u Beogradu.

Što se izložbe „HERstoru” tiče, ovaj međunarodni koncept realizovan u Nišu posebno ističe velike žene naše skorije prošlosti – od Milunke Savić i Milene Pavlović Barili do Mileve Marić Ajnštajn.

Sve one su danas najbolja inspiracija celom društvu i najbolji dokaz da ravnopravnost kao civilizacijska tekovina nema alternativu.

Uopšteno, kada danas raspravljamo o ravnopravnosti, možda ne bi bilo loše da spoznamo šta ona zapravo znači. Osmomartovska ruža je lep gest. Isticanje i valorizacija ženske nežnosti takođe mogu da budu lepi. Međutim, pre gesta i simbolike značajnija je spoznaja – da ona može sve što i on i da je ovaj svet njen koliko i njegov.

Sve naše prirodne i biološke datosti nisu osnova za bilo kakvu segregaciju, već su možda najbolji podsetnik da su oba pola jednaka, ali i da su oba pola tek „polovine” koje najbolje deluju zajedno. Jedino tako daju celinu.

Ako ravnopravnost dolazi kao pobeda i kao epilog civilizacijske borbe za čoveka, onda bi to zapravo bila jedina pobeda u ljudskoj istoriji koja ne podrazumeva ničiji poraz. Svaka druga „navodna pobeda” zasnovana na bilo kakvoj marginalizaciji bila bi lažna i po našu budućnost kontraproduktivna.

Civilizacija pobeđuje tek kada pobedi čovek – i kao muškarac i kao žena.