Priča o ženi koja je pobedila Trampa

Solun – U vreme kada cinizam, brutalnost i sirovost sve više oblikuju naš javni razgovor, dokumentarni film predstavlja neophodnu protivtežu. On nije samo filmski žanr, to je čin odgovornosti, svedok svog vremena, postojan pogled koji osvetljava ono što rizikuje da se izgubi u buci informacija, rečeno je na svečanom otvaranju 28. Festivala dokumentarnog filma u Solunu (TIDF), na kojem će do 15. marta biti prikazana 252 dugometražna i kratka dokumentarna filma, uključujući rekordnih 80 svetskih premijera, kao i 32 međunarodne i 11 evropskih.

Festivalski koncept je takav da pokaže koliko je danas moć slika ogromna, čini se više nego ikad. One mogu da informišu i probude, mogu da neguju empatiju i kritičko razmišljanje, ali i da zavaravaju jer one često postaju alati propagande, instrumenti manipulacije, nosioci dezinformacija. Brzina njihovog širenja, zahvaljujući društvenim mrežama i VI tehnologiji, nije uvek praćena proverom koju zahtevaju i upravo zbog toga dokumentarni film, sa vremenom koje posvećuje istraživanju i dubinom analize koju zahteva, treba da ostane temelj demokratskog društva. U tu svrhu 28. TIDF uz takmičarske programe i paralelne selekcije ove godine u fokus stavlja „Sve svetsko sećanje”, arhivski program filmova koji igraju važnu ulogu u razumevanju prošlosti u svetlu ovih najnovijih kriznih trenutaka koje svi zajedno proživljavamo. Direktorka festivala Eliz Žalado (Francuskinja koja već dugo živi i radi u Grčkoj), predstavljajući ovaj program u tom smislu, rekla je da „zajedno proživljavamo ovaj čudan i vrtoglav osećaj gledanja kako se istorija odvija pred našim očima. Za neke, istorija se ponavlja, za druge, ona se ’spotiče’, ali za sve ona ipak ostaje ključ za razumevanje onoga što se danas dešava oko nas”.

Umetnički direktor festivala Orestis Andreadakis objasnio je zašto se prošle godine započeta festivalska tema o veštačkoj inteligenciji i ove godine nastavlja. „Ova tehnologija je za kratko vreme vrtoglavo napredovala remeteći industrije, preoblikujući načine života, preplavljujući naše „fidove” (dotok sadržaja) mašinski generisanim otpadom i dodatno zamagljujući granicu između stvarnosti i fikcije. Stara izreka više ne važi: Videti ne znači nužno verovati. Istina je da je veštačka inteligencija postala sve prisutnija u našem svakodnevnom životu, i to na mnoge nepredvidive i nepredviđene načine, a njena sveprisutnost je definitivno zakomplikovala naš odnos sa istinom. Sadašnji trenutak razjašnjava zašto su dokumentarni filmovi potrebniji nego ikad”, rekao je Andreadakis.

Andreadakis je na samom svečanom otvaranju u zdanju „Olimpion” na Aristotelovom trgu predstavio i američku rediteljku Ajvi Miropol, čijim je dokumentarcem „Pitajte E. Džin” i započeo 28. TIDF. Reč je o izdašnom i vrsno urađenom dokumentarnom portretu novinarke Elizabet Džin Kerol, proslavljene kolumnistkinje, urednice i autorke bestselera, koja je dva puta tužila predsednika Trampa za seksualni napad i klevetu – i oba puta izašla kao pobednica. Na sceni se Ajvi Miropol obratila publici rečima: „Živimo kroz teško vreme u svetu, posebno za one kojima je stalo do istine, pravde i prava na slobodan život, bez straha od nasilja, raseljavanja ili odmazde. Kada sam prvi put prišla Elizabet Džin da je pitam da li bi učestvovala u dokumentarcu, odgovorila je: ’Radije bih pojela svoju cipelu’, jer čak ni najhrabriji branioci pravde možda ne žele da vide film snimljen o njihovim životima. Ipak, istrajala sam i na kraju sam je ubedila. Tada je postala moja odgovornost da ponesem njenu priču i da je ubedim koliko bi bilo važno da je podeli sa svima nama i taj trud je trajao punih šest godina.”

A ono što je hrabra i istrajna Elizabet Džin Kerol zahvaljujući ovom filmu podelila sa nama jesu činjenice iz njenog života i karijere. Njena kolumna „Pitajte E. Džin” (a tako se zove i ovaj film) pojavljivala se u časopisu „El” od 1993. do 2020. godine, kada je objavila knjigu „Za šta su nam potrebni muškarci?: Skroman predlog” u kojoj je optužila Donalda Trampa za seksualno zlostavljanje sredinom devedesetih godina prošlog veka. Odmah potom je u „Elu” dobila otkaz, a na „Tviteru” je napisala da je otpuštena „jer je Tramp ismevao njen ugled, smejao se njenom izgledu i vukao je kroz blato”. „El” je tvrdio da je odluka o otpuštanju E. Džin bila poslovna odluka koja nije povezana sa Trampom, ali događaji koji su usledili u narednim godinama ukazivali su na suprotno. Rezultat prvog suđenja je bio da je Tramp proglašen odgovornim za klevetu i zlostavljanje E. Dž. Kerol i ona je dobila pet miliona dolara odštete, a pošto je Tramp nakon ove presude nastavio da je kleveće, na dodatnom suđenju porota je ovoj kolumnistkinji dodelila i dodatna 83,3 miliona dolara odštete. Tako je jedna žena pobedila Trampa, a pobedu je komentarisala rečima: „Poslednja stvar koja me zanima jeste novac. Prva stvar koja me zanima jeste da ljudi znaju istinu.”

Festival dokumentarnog filma u Solunu završiće se 15. marta svečanom dodelom „Zlatnog Aleksandra” i ostalih nagrada, kao i filmom „Gospodin Niko protiv Putina” Dejvida Borenštajna i Pavela Talankina o ruskom učitelju koji se bori protiv nacionalističke propagande. Nakon ceremonije zatvaranja 28. TIDF-a u dvorani „Olimpion” uslediće praćenje direktnog prenosa dodele 98. Oskara. Među nominovanim filmovima je upravo i dokumentarac „Gospodin Niko protiv Putina”.